Oblast: Građenje
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Za sve objekte za koje se u skladu sa važećim propisima u oblasti izgradnje može pribaviti upotrebna dozvola, potrebno je podneti prijavu završetka izgradnje temelja, kao i prijavu završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu.
Snimak temelja koji u pogledu dispozicije i veličine u potpunosti odgovara situacionom planu koji je sastavni deo idejnog rešenja na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, predstavlja podatak kojim se isključuje bilo kakvo odstupanje od izdatih lokacijskih uslova a time i neprijatne situacije prilikom upisa izgrađenog objekta po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli.
Osim toga, prijava temelja je inicijalni akt na osnovu kojeg je građevinska inspekcija dužna da izađe na teren i izvrši prvi obavezni inspekcijski nadzor prilikom izgradnje konkretnog objekta.
To znači da se za objekat na koji se odnosi vaše pitanje, prijava završetka izgradnje temelja mora podneti nakon završetka prve faze izgradnje objekta, a nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, u slučaju pozitivnog nalaza građevinskog inspektora, mora se podneti i prijava završetka izgradnje objekta u konstruktvinom smislu, na osnovu kojeg građevinska inpekcija vrši drugi obavezni inspekcijski nadzor.
To nije propisano Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Članom 152.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.
Članom 56. st.1. propisano je da grafička dokumentacija u projektu za građevinsku dozvolu za zgrade, sadrži crteže i grafičke priloge u odgovarajućoj razmeri:
- u projektu arhitekture: situacioni plan (1:500-1:200) na geodetskoj podlozi, osnovu temelja, osnove svih etaža sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristična, međusobno upravna preseka i druge karakteristične preseke, izglede objekta (1:200-1:100);
Takođe, članom 129.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata naročito proveru: usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke dokumentacije; usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.
Članom 51.st.2.tač.1) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u projektu za građevinsku dozvolu, u zavisnosti od vrste i klase objekta, podnosi izjava o geomehaničkim karakteristikama tla na kome se gradi objekat i uslovima za temeljenje objekta, od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat geomehaničkih istražnih radova, iz Priloga 6 ovog pravilnika.
Članom 58.st.1. ovog pravilnika propisano je da se projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilaže elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima.
Da.
Shodno čl.2.st.3. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), ako, u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana nije određen izvođač radova poslove izvođača radova u skladu sa stavom 1. ovog člana obavlja investitor.
Da, građenje se može vršiti i na osnovu:
- projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije "A", u kom slučaju nije propisana obaveza izrade projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde)
- idejnog projekta kada je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, osim u slučaju rekonstrukcije objekta i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara, kada je propisana obavezna izrada projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Članom 148.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.
Nadležnost
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.
U Vašem pitanju su pogrešno interpretirane dve različite situacije propisane članom 150. Zakona o planiranju i izgradnji.
U stavu 1. je propisana opšta norma, po kojoj građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik. U stavu 2. propisani su posebni slučajevi građenja objekata, odnosno izvođenja radova za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (odnosno autonomna pokrajina, za izgradnju objekata koji se u celini grade na njenoj teritoriji).
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (odnosno autonomna pokrajina), izvođač radova, kao i podizvođač, mora da ispunjava uslove iz člana 150. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno to mora biti privredno društvo ili drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate. Spisak privrednih subjekata koji poseduju licencu u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) možete pronaći ovde.
U oba slučaja, izvođač radova je u obavezi da odredi odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova. Odgovorni izvođač radova može biti fizičko lice koje ispunjava uslove iz člana 151. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.
Organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole možete da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Lokacijski uslovi sadrže detaljnije i pouzdanije podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli od informacije o lokaciji. U skladu sa čl.53a st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Nakon pribavljenih lokacijskih uslova može se pristupiti ishodovanju građevinske dozvole.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Nadležnost
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.
CIS
Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.
Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.
Pre početka izvođenja radova investitor podnosi prijavu radova organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, uz koju prilaže dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa čl. 148.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 176. tačkom 1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.
Članom 176. tačkom 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno građenje, odnosno izvođenje radova i posle donošenja rešenja o obustavi radova.
Članom 211. stavom 1. ovog zakona propisano je će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj, a stavom 2. regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.
Članom 208a tačkom 4) Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177). Shodno stavu 2. istog člana zakona, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.
Takođe, ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona (čl.172).
Postupanje u konkretnom slučaju zavisi od toga da li je građevinska dozvola, odnosno odobrenje za izgradnju i dalje važeće.
Ukoliko rok važenja odobrenja za izgradnju nije istekao, odnosno ukoliko je odobrenje izdato bez roka važenja, u cilju otpočinjanja radova koji su obuhvaćeni odobrenjem za izgradnju potrebno je izvršiti prijavu radova, u skladu sa odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji i čl. 31 - 33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je rok važenja odobrenja za izgradnju istekao, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje građevinske dozvole za predmetne radove, što podrazumeva i prethodno pribavljanje lokacijskih uslova.