Oblast: Građenje
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Građenje objekta u konkretom slučaju vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Za potrebe izrade projekta za građevinsku dozvolu potrebno je prethodno pribaviti loakcijske uslove, koji sadrže sve podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Statusnom promenom, u smislu odredbi Zakona o privrednim društvima, na drugo društvo se prenosi imovina i obaveze tako da članovi u tom društvu stiču udele odnosno akcije. Treba praviti razliku između statusnih promena pripajanja i spajanja (kada se celokupna imovina prenosi na društvo kome se pripaja odnosno sa kojim se spaja – univerzalna sukcesija) i statusnih promena podele i izdvajanja kod kojih su moguće različite situacije (član 488 i 489. Zakona o privrednim društvima).
Ukoliko je nakon pravnosnažnosti građevinske dozvole došlo do statusne promene u odnosu na privredno društvo na čije ime je izdata građevinska dozvola, potrebno je da podnosilac prijave priloži dokumentaciju (Ugovor o statusnoj promeni i rešenje APR o izvršenoj registraciji statusne promene) iz koje se vidi da se radi o privrednom društvu pravnom sledbeniku (kao univerzalnom sukcesoru) investitora, naročito zbog primene člana 32. st. 1 tač. 2 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure.
Ukoliko se ispostavi da se radi o statusnoj promeni na osnovu koje nadležni organ ne može na nesumnjiv način utvrditi pravno sledbeništvo između pravnog lica na čije ime je izdata građevinska dozvola i pravnog lica koje je podnosilac prijave radova, u tom slučaju nadležni organ može u skladu sa čl. 32 st. 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure obavestiti podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova te da je potrebno u skladu sa čl. 141 Zakona o planiranju i izgradnji pokrene postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli zbog promene investitora.
Ne.
Uz prijavu radova potrebno je priložiti saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Ne.
Uz prijavu radova potrebno je priložiti saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Član 31.
Prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom
- Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu kroz CIS,
najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.
Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadi za Centralnu evidenciju, kao i:
1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako je
rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo
obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, i dokaz o uplati prve rate ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;
2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;
3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa
posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.
Obaveza dostavljanja akta ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, prilikom prijave radova, propisana je samo za linijske infrastrukturne objekte kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.
U skladu sa odredbama člana 29. Zakona o eksproprijaciji, postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i rešenje donosi služba opštinske uprave nadležne za imovinsko - pravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju. Članom 31. Zakona propisano je da rešenje kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju, između ostalog, sadrži i obavezu korisnika eksproprijacije da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinskoj upravi podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade za eksproprisanu nepokretnost.
Sporazumom o naknadi za eksproprisanu nepokretnost zaključuju opštinska uprava i korisnik eksproprijacije, a ukoliko sporazum ne bude postignut, spisi predmeta eksproprijacije dostavljaju se mesno nadležnom opštinskom sudu radi donošenja odluke o određivanju naknade.
Prema članu 34. Zakona o eksproprijaciji, korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ako Zakonom nije drukčije određeno. Izuzetak od navedenog pravila predviđen je u članu 35. stav 4. Zakona o eksproprijaciji, gde je propisano da, ukoliko se nepokretnost ekspropriše za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, na zahtev korisnika eksproprijacije izvršiće se predaja te nepokretnosti radi privođenja nameni na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da korisnik eksproprijacije dokaže da je utvrdio potrebne elemente za određivanje visine naknade za eksproprisani objekat.
Članom 69. Zakona o eksproprijaciji propisano je da opštinska uprava vodi evidenciju o eksproprijaciji nepokretnosti za teritoriju opštine, pri čemu je u obavezi da zbirne podatke evidencije, za svaka tri meseca, dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Imajući u vidu sve citirane odredbe Zakona o eksproprijaciji, Ministarstvo finansija, na osnovu zbirnih podataka evidencije o eksproprijaciji nepokretnosti, izdaje odgovoarajući akt o uvođenju u posed nepokretnosti.
Članom 2. tačka 26. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je linijski infrastrukturni objekat javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl, koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom.
Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata (u koje spada i elektroenergetski vod), može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U tom slučaju. kao dokaz o rešenom pristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza sa vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.
U članu 69. stav 3. Zakona propisano je da se za objekte iz stava 1. tog člana, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.
Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, kao dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.
Članom 69. stav 10. i 11. Zakona propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U navedenom slučaju, ne formira se građevinska parcela za predmetno zemljište, niti se dostavlja dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima u smislu Zakona.
Takođe, članom 16. stav 2. tačka 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.
Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za podzemni elektroenergetski vod, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele. Kada je reč o nadzemnim delovima mernog mesta koje treba izgraditi, primenjuju se odredbe Zakona koje regulišu formiranje građevinske parcele, odnosno postoji obaveza rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na neki od načina propisanih Zakonom, kao i prilaganja dokaza o tome uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.
Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.
Prema članu 32. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijavu radova ako je:
1) nadležan za postupanje po prijavi;
2) podnosilac prijave lice koje, u skladu sa Zakonom može izvršiti prijavu tih radova;
3) prijava radova podneta u propisanoj formi i sadrži sve propisane podatke;
4) prijava izvršena na osnovu izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja izdatim u skladu sa članom 145. Zakona ili privremene građevinske dozvole;
5) uz prijavu dostavljena dokumentacija iz člana 31. ovog pravilnika;
6) uz prijavu priložen dokaz o uplati propisane takse i naknade.
Ako nisu ispunjeni formalni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ bez odlaganja obaveštava podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za prijavu radova.
Nadležni organ bez odlaganja obaveštava građevinsku inspekciju o podnetoj prijavi radova. U slučaju da se prijava radova odnosi na radove za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, nadležni organ u roku od tri radna dana po prijavi radova obaveštava organ nadležan za poslove zaštite od požara o izvršenoj prijavi radova.
Pravila građenja u planskom dokumentu definišu da li je dozvoljeno građenje ovakvih objekata na poljoprivrednom zemljištu, odnosno u kojim slučajevima građenja je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Informacija o lokaciji, kao i lokacijski uslovi bi trebalo da sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno da li je u konkretnom slučaju za izgradnju predmetnog objekta potrebno izvršiti promenu namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.
Potrebno je da organu nadležnom za izdavane građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Iz pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, koje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.
Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.