Oblast: Upotrebna dozvola

Upotrebnu dozvolu izdaje isti organ koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole:

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata, izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Rešenja o građevinskoj dozvoli i rešenja o upotrebnoj dozvoli koje su izdate u periodu nakon 1. januara 2016. godine možete pronaći na sajtu:  https://ceop.apr.gov.rs/  u okviru sekcije „Objave“.

Ukoliko se pitanje odnosilo na primer projekta za građevinsku dozvolu, radnu verziju modela tehničke dokumentacije možete pronaći  na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Korisna dokumenta / Radne verzije modela tehničke dokumentacije.

Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisano da je uslov za izdavanje upotrebne dozvole izvršena prijava radova. Prema tome, u konkretnom slučaju nije potrebno započeti postupak ozakonjenja objekta.

Međutim, imajući u vidu da je u ovom postupku potrebno izvršiti obaveze regulisane čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da je u ovom slučaju potrebno naknadno izvršiti prijavu radova, a ova obaveza će naknadno biti regulisana izmenama i dopunama Zakona i pravilnika.

Takođe, napominjemo da prijavu radova podnosi investitor a ne izvođač radova, shodno čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi. U skladu sa čl.148.st.1. ovog zakona, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Shodno čl.152.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“. Ukoliko uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnesete propisanu dokumentaciju, ne postoje pravne prepreke da predmetna upotrebna dozvola bude izdata.

Prema važećim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanje upotrebne dozvole nije neophodno za objekte za čiju izgradnju se po Zakonu ne izdaje građevinska dozvola (između ostalog i za građenje pomoćnih objekata), ali investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli, saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, u članu 4. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da se Zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, a nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta.

Takođe, članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je regulisano podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, mišljenja smo da, ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat za koji je u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola i dostavi kompletnu dokumentaciju u skladu sa članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nadležni organ za takav objekat izdaje upotrebnu dozvolu.

Zakonom o planiranu I izgradnji predviđeno je da se za radove koji su odobreni u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju I izgradnji može pribaviti upotrebna dozvola.

Samim tim ne radi se o tome da li je investitor obavezan ili nije obavezan da pribavi upotrebnu dozvolu, radi se o tome da se pravo na objektu na kojem  su izvođeni radovi (rekonsturkcija, promena namene objekta uz izvođenje radova) ili promena namene objekta bez izvođenja radova )npr. poslovni proctor u stan ili obrnuto) ili koji su izgrađeni shodno čl. 145 Zakona o planiranju I izgradnji, ne mogu upisati u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima sa pravom svojine, što predstavlja najznačajniju razliku između onog ko je ishodovao ili nije ishodovao upotrebnu dozvolu.

Osim toga, ako se radi o izgradnji objekata označenih u članu 145. Zakona, isti se mogu koristiti ukoliko je za iste pribavljena upotrebna dozvola, I samo za takve objekte je moguće u kasnijem periodu ishodovati npr. rešenje o rekonstrukciji, jer prilikom rekonstrukcije tih objekata kao dokaz o vlasništvu na tom objektima reodvno se traži od strane nadležnog organa pribavljena upotrebna dozvola za objekat koji je predmet rekonstrukcije.

Zakon o planiranu i izgradnji predviđa mogućnost izdavanja upotrebne dozvole i za deo objekta koji predstavlja teničko-tehnološku celinu koja se kao takva može samostalno koristiti.

Potrebno je da angažujete projektanta ili projektantsku kuću koja radi tehnički pregled za potrebe izdavanja upotrebne dozvole koja će izvršiti uvid u teničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola i dati vam svoje mišljenje da li je za konkretan stan moguće pribaviti upotrebnu dozvolu.

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se za potvrdu republičkog organa o prijemu dokumentacije za izgradnju objekta ili za izvođenje radova plaća taksa od 0,2% na predračunsku vrednost objekta, odnosno radova (ako zakonom nije drukčije propisano). Istim tarifnim brojem je propisano da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Iz citiranih odredbi Zakona o republičkim administrativnim taksama proizlazi da se predračunska vrednost radova za potrebe naplate takse u postupku ishodovanja upotrebne dozvole utvrđuje prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je ishodovana građevinska dozvola, pri čemu se vrši njeno usklađivanje za period od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 142. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, pri čemu se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, nije moguće priložiti projekat izvedenog objekta uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, već je potrebno pre toga pristupiti izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli potrebno je priložiti ili novi projekat za građevinsku dozvolu ili separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja. Nakon dobijanja rešenja o izmeni građevinske dozvole, investitor može privesti kraju radove prema izmenjenoj građevinskoj dozvoli, odnosno može sprovesti postupak za dobijanje upotrebne dozvole.

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 142.

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Izmena rešenja o građevinskoj dozvoli

Podnošenje zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli

Član 24.

Postupak za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli sprovodi se u objedinjenoj proceduri, a pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se:

1) novi projekt za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, ako se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu;

2) dokaz o sticanju, odnosno gubitku odgovarajućeg prava na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja, ako se izmena traži zbog promene investitora;

3) ugovor između investitora i finansijera, ako se izmena traži zbog unosa finansijera u to rešenje, odnosno saglasnost finansijera za njegovo brisanje iz rešenja o građevinskoj dozvoli, ako se izmena traži zbog brisanja finansijera iz tog rešenja;

4) izjašnjenje investitora o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako se izmena traži zbog promene načina plaćanja doprinosa.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Izgradnja objekta se vrši u skladu sa pravilima struke, odnosno u skladu sa tehničkom dokumentacijom koju izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 8đ. stavom 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Takođe, članom 8đ. stavom 5. Zakona o planiranju i izgradnji reguisano je da  u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Za izgradnju novog objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih

odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Shodno čl.70. st.1. ovog pravilnika, u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Shodno čl.70.st.2. ovog pravilnika, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. ovog pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Shodno Prilogu 12 Pravilnika o sadržini,načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), tehnička dokumentacija izrađena i potpisana pre 1. januara 2015. godine prilaže se u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.

Prema tome, ukoliko u konkrentom slučaju nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Pored toga, ukoliko je u konkrentom slučaju reč o glavnom projektu izrađenom i potpisanom pre 1. januara 2015. godine, ovaj dokument se prilaže u .pdf formatu elektronski potpisano od strane podnosioca zahteva, dok se umesto elektronskih dokumenata formata .dvg ili .dvf (.dvfh) dostavlja originalna tehnička dokumentacija u papirnoj formi.