Oblast: Upotrebna dozvola

1. Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Predmet upisa i evidentiranja u Katastru su objekti  I podzemne instalacije (infrastrukturna mreža I njeni delovi) ne I instalacije unutar objekata. Pretpostavljamo da se u konkretnom slučaju radi o pribavljenom rešenju iz člana 145 Zakona o planiranju I izgradnji, te ukoliko je predmet tog rešenja samo ugradnja unutrašnjih instalacija u objektu, nije potrebno uz zahtev za upotrebnu dozvolu  I elaborat geodetskih radova. Međutim, ako se rešenje iz čl. 145. Odnosi I na druge radove ( nadgradnja I sl.)  kojima se menja oblik I volume objekta u tom slučaju je potrebno  dostaviti elaborate geodetskih radova.

Mišljenja smo da se u navedenom slučaju ishodovanja upotrebne dozvole za pomoćni objekat mogu primeniti odredbe koje se odnose na objekte A kategorije (s obzirom na to da je reč o još jednostavnijim objektima za čije građenje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu), odnosno da se u konkretnom slučaju može priložiti dokumentacija koja se prilaže za ishodovanje upotrebne dozvole za objekte A kategorije.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), propisano je da se za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Dokumentacija koje se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Cilj donošenja ovog uputstva je pojašnjenje pojedinih odredaba Pravilnika i pružanje pomoći učesnicima u postupku objedinjene procedure.
Na stranama 10. i 11. Uputstva navedeno je da elaborate i studije koji se prilažu uz tehnički dokumentaciju elektronski potpisuju:
- odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije;
- ovlašćeno lice koje je izradilo elaborat ili studiju.
Iz citiranih odredaba Uputstva proizlazi da elaborat mora elektronski potpisati lice koje je izradilo elaborat ili studiju i odgovorno lice izrađivača elaborata ili studije.

Smatramo da je potrebno u arhivi Grada ili Istorijskom arhivu rpoveriti da li postoji drugi primerak projekta na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola ili odobrenjm I e za izgradnju.

Ukoliko se ispostavi da ni u arhivi nema tog projekta, u tom slučaju Komisiji za tehnički pregled a potom I nadležnom organu  uz zahtev za upotrebnu dozvolu podnesite PIO telekomunikacija.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15) propisano je da se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Članom 158. stav 11. i 12. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da su pravne posledice pravosnažnog rešenja o ozakonjenju identične pravnim posledicama pravosnažnog rešenja o upotrebnoj dozvoli, po pitanju upisa prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, pa iz tog razloga nije neophodno podnositi zahtev za dobijanje upotrebne dozvole.

Ukoliko je za vaš objekat izdato pravnosnažno rešenje o ozakonjenju u skladu sa Zakonom o ozakonjenju u tom slučaju to rešenje po službenoj dužnosti nadležni organ dostavlja RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti koja vrši upis prava svojine na objektu u vašu korist, dostavlja vam rešenje o upisu i obavezuje vas da za taj upis uplatite republičku administrativnu tasku i naknadu za usluge Katastra. U tom slučaju za taj objekat nije potrebno pribavljati upotrebnu dozvolu. 

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.  Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do ostupanja koje nije u suprotnosti sa građevinskom dozvolom i lokacijskim uslovima, izrađuje se projekat izvedenog objekta, u skladu sa čl.70 - 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde. Ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje je u suprotnosti sa građevinskom dozvolom, pre podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu, potrebno je podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole, u skladu sa čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, odnsno u skladu sa čl. 24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za ovaj deo objekta. Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.