Oblast: Upotrebna dozvola

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

11. Izdavanje upotrebne dozvole

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole

Član 42.

Postupak za izdavanje upotrebne dozvole pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;

3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

Podnosilac može uz zahtev iz stava 1. ovog člana priložiti i potvrdu o izmirenju obaveze po osnovu naknade za upotrebu zemljišta u javnoj svojini (zemljište u putnom i železničkom pojasu i sl.), u cilju informisanja nadležnog organa, odnosno imaoca javnih ovlašćenja koji učestvuje u objedinjenoj proceduri o izvršenom plaćanju.

Ako je do podnošenja zahteva u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi odnosno građevinska dozvola, uz zahtev se prilaže i dokaz o toj promeni (rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela).

Investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Potrebno je glavnoj svesci projekta za izvođenje (glavne sveske projekta za izvođenje na koji se ishoduje saglanost u pogledu mera zaštite od požara) priložiti Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

U Prilogu 7 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) možete pronaći obrazac Izjave investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje (umesto „glavne sveske projekta izvedenog objekta“). Elektronsko potpisivanje vrši se nakon kreiranja elektronskog dokumenta navedene Izjave u propisanom formatu (.pdf).

U skladu sa Prilogom 12 Pravilnika (ovde) Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje elektronski potpisuju:

• Odgovorno lice investitora,
• Odgovorno lice vršioca stručnog nadzora (preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je nosilac stručnog nadzora)
• Odgovorno lice izvođača radova

U slučaju da se predmetna Izjava ne prilaže kao poseban elektronski dokument prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, već kao deo Glavne sveske, u tom slučaju elektronsko potpisivanje ovog elektronskog dokumenta vrše sva lica koja su Prilogom 12 Pravilnika propisana da elektronski potpisuju Glavnu svesku i Izjavu investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova iz glavne sveske projekta za izvođenje.

Članom 42. st.2.tač.1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Sadržaj projekta za izvođenje propisan je čl.61-69. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Takođe, članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Primerak građevinske i upotrebne dozvole nalazi se u arhivi nadležnog organa koji je tu dozvolu izdao.

Ukoliko je reč o objektu za koji je građevinska i upotrebna dozvola ishodovana u periodu nakon 1.januara 2016. godine, primerci rešenja su javno dostupan putem interneta, na sajtu: https://ceop.apr.gov.rs/ u okviru sekcije  „Objave“.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao i sve njegove izmene i dopune, primenjuje se „pro futuro“, odnosno od dana stupanja na snagu. Zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, osim pojedinih odredbi zakona, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona, saglasno članu 197. Ustava Republike Srbije. Shodno tome, odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu rok važenja građevinske dozvole primenjuju se samo na građevinske dozvole izdate nakon stupanja na snagu na snagu Zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona, a ne i na građevinske dozvole izdate pre toga.

U konkretnom slučaju, potrebno je utvrditi da li je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja. Ukoliko je građevinska dozvola izdata bez utvrđenog roka važenja, a pri izvođenju radova ni u čemu nije odstupljeno od izdate građevinske dozvole, mišljenja smo da nema prepreka za ishodovanje upotrebne dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u izdatoj građevinskoj dozvoli naveden rok njenog važenja, koji je u međuvremenu istekao, eventualno možete razmotriti mogućnost sprovođenja postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/2015). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Mišljenja smo da je potrebno da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu Komisije, sadržini predloga Komisije o utvrđivanju podobnosti objjekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minmalnim garantnim rokovima za pojeidne vrste objekata (Sl. Glasnik RS br. 27/2015 i 29/2016) dostavite Zapisnik sa Izveštajem Komisije o izvršenom tehničkom pregledu  u svemu u skladu sa članom 5.  i 18. Pravilnika,  u propisanom formatu, potpisan na način koji je predviđen Uputstvom iz aprila 2016.god. – Format elektronskih dokumenata i njihovo dotavljanje u CEOP. 

U skladu sa čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem obaveza je podnosioca zahteva da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pored ostalog, priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta (energetski pasoš), ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao propis kojim se reguliše izgradnja objekata,  predstavlja pravni osnov i za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju energetska svojstva zgrada (čl. 201 st. 2 tač. 1 Zakona o planiranju i izgradnji). Član 4. st. 8  Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se obaveza projektovanja, građenja, korišćenja i održavanja zgrada na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, ne odnosi na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

To praktično znači, da u hijerarhiji propisa Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akt o kategorijama objekata koje se izuzimaju od primene odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa i propisa o energetskim svojstvima zgrade, predstavlja viši pravni akt u odnosu na Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012), dakle odredbe višeg pravnog akta su primarne za primenu.   

Kako je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 22/2015) donet u skladu sa čl. 201. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji, te su njime objekti klase “A” kao nezahtevni objekti izuzeti od obaveze vršenja tehničkog pregleda, to investitor izgradnje nije obavezan propisom da pribavlja i dostavlja bilo kom organu sertifikat o energetskoj efikasnosti za tu vrstu objekata.

U situaciji kada se ne vrši tehnički pregled objekta klase “A”  i nije propisana obaveza dostavljanja sertifikata o energetskoj efikasnosti bilo kom organu, do eventualne izmene podzakonskih propisa, od volje investitora zavisi da li će ili neće pribavljati sertifikat o energetskoj efikasnosti.

Ukoliko se radi o objektu druge klase, mišljenja smo da je potrebno uz zahtev za pribavljanje upotrebne dozvole dostaviti i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Ukoliko se radi o objektu za koji je u skladu sa ranije važećim propisima o legalizaciji objekata izdato rešenje kojim se naknadno odobrava izgradnja tog objekta, rešenje kojim se odobrava upotreba tog objekta (upotrebna dozvola) pribavlja se u redovnom postupku čl. 154. - 158. Zakona o planiranju i izgradnji. Zahtev se podnosi u elektronskom sistemu CEOP sa dokumentacijom koja je propisana u čl.  42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Pre stupanja na snagu izmena sada važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, obaveza investitora je bila da pre podnošenja zahteva za izdavane upotrebne dozvole,  izvrši  geodetsko snimanje objekta radi evidentiranja u Katastru. Sada to nije slučaj i brojni su primeri u praksi da kasnije, po pravnosnažnoj upotrebnoj dozvoli, nastaju izvesni problem prilikom upisa objekta u Katastru.

U svom pitanju niste naveli da li je predmetni objekat ranije snimljen i evidetiran u Katastru.

Ako objekat nije evidentiran u Katastru, predlažemo da prethodno izvršite snimanje objekta a potom podnesete zahtev za izdavanje upotrebne dozvole sa propisanom dokumentacijom. U geodetskom elaborate potrebno je da ovlašćena geodetska organizacija prikaže posebno površine samog objekta a posebno površinu podesta i njegovu visinu, i uz pozivanje na odgovarajuću odredbu Zakona, u tekstualnim prilozima elaborata da se naznači da površina podesta obzirom da ne prelazi zakonom propisanu visinu ne ulazi u bruto površinu objekta.

Ako je objekat već evidentiran u Katastru, u tom slučaju je potrebno da ovlašćena geodetska organizacija Elaborat geodetskih radova za potrebe izdavanja upotrebne dozvole dopuni sa podacima koje smo napred predložili.

Za izvođenje radova za koje je nadležni organ izdao rešenje po čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđeno obavezno pribavljanje upotrebne dozvole od strane investitora niti su propisane bilo kakve sankcije.

Članom 145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Pravnosnažno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Takođe, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektornskim putem je propisano da kada se investitor, u skladu sa članom 145. stav 7. Zakona, opredeli da za objekat, odnosno radove, koji se izvode u skladu sa članom 145. Zakona, a za koje je propisana obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, utvrđivanje podobnosti objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara vrši se van objedinjene procedure, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisana je čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne, potrebno je da ovlašćeno lice u nadležnom organu overi samo dopis koji upućuje nadležnoj službi za katastar nepokretnosti u sastavu Republičkog geodetskog zavoda.