Oblast: Upotrebna dozvola

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Upotrebna dozvola je akt koji izdaje nadležni organ za objekat koji je u svemu izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom i koji je kao takav podoban za upotrebu odnosno korišćenje.

Objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola, u skladu sa čl. 74 st. 6 Zakona o državnom premeru i katast, upisuje se u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima sa zabeležbom „državina“.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nadležnom organu u elektronskom sistemu CEOP na linku http://www.apr.gov.rs

Uz zahtev se dostavlja dokumentacija propisana u čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl . glasnik RS br 113/15 i 96/16).

Nadležni organ je dužan da sprovede postupak i izda rešenje o upotrebnoj dozvoli, ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi za postupanje,  u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva. Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoje formalni nedostaci u vezi podnetog zahteva i priložene dokumentacije, dužan je u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva da donese zaključak o odbacivanju zahteva.

Podnosilac zahteva ima pravo da podnese prigovor gradskom/opštinskom veću na zaključak u roku od 3 dana od dana prijema. Podnosilac, ukoliko ne izjavi prigovor, ima pravo da podnese usaglašeni zahtev u roku od 10 dana od dana prijema zaključka odnosno u roku od 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet stranici nadležnog organa. 

Obaveza podnosioca zahteva je da plati propisanu naknadu za rad nadležnog organa propisanu od strane jedinice lokalne samouprave, republičku adinistrativnu taksu za podnošenje zahteva, kao i republičku administrativnu taksu u visini od 0,2% od predračunske vrednosti objekta koja se obračunava u toku samog postupka. Podaci o visini taksi i naknada raspoloživi su na internet strani jedinice lokalne samouprave čiji je organ nadležan za izavanje upotrebne dozvole.

Članom 43. stav 1. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo i obavezu da iz formalnih razloga odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, ukoliko nije izvršena uplata propisanog iznosa republičke administrativne takse.

Međutim, kada je reč o načinu obračuna iznosa republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole, ukazujemo na sledeće:

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003, 61/2005, 5/2009,  54/2009 50/2011  93/2012, 83/2015 i 112/2015) propisano je da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet. Članom 7. stav 3. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) propisano je da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. U okviru poslova koji su mu Zakonom povereni, Republički zavod za statistiku objavljuje indekse potrošačkih cena na mesečnom nivou, koji su javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Zavoda.

Ukoliko do momenta podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Republički zavod za statistiku nije učinio javno dostupnim indeks potrošačkih cena na malo za mesec koji prethodi mesecu u kome je zahtev podnet, mišljenja smo da podnosilac zahteva ne može trpeti štetne posledice zbog toga. Shodno tome, mišljenja smo da, ukoliko je obračun  republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole izvršen primenom podataka koji su bili javno dostupni u tom trenutku, nadležni organ nema osnova da odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole iz formalnih razloga (ukoliko je eventaulno uplaćeni iznos manji od onog koji bi bio dobijen primenom indeksa koji je naknadno objavljen).

Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure jasno su definisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa odredbama citiranog člana Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata propisano je da tehnički pregled, između ostalog, obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova. U članu 5. stav 1. istog Pravilnika propisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje se da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju. Odgovornost za sprovođenje tehničkog pregleda, kao i za sadržinu izveštaja o tehničkom pregledu snosi komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

Kada je reč o izdavanju upotrebne dozvole, članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U tački 1) navedenog stava propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 17. stav 1. tačka 3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) i glavna sveska projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.
Ukoliko se investitor opredeli da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, u obavezi je da dostavi svu propisanu dokumentaciju iz člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača
radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta
za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina
tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa
predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se
dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade
za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave
podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja
sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju
pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu
koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su
predviđeni građevinskom dozvolom.

Ne.

Potrebno je navesti  kategoriju (ukupno) stambenog objekta sa rekonstruisanim delom.  To znači da ukoliko je ceo objekat sa rekonstruisanim delom preko 400m2 ili P+1+Pk/Ps, da je potrebno uneti kategoriju B, i odgovarajuću klasu objekta.

Tok predmeta koji je podnet nadležnom organu možete pratiti  na internet stranici Centralnog informacionog sistema (CIS), kome možete pristupiti ovde.

Takođe, možete se obratiti organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Prema odredbama navedenih propisa, jedan od dokumenata koji se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole je izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole. Članom 155. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje i snosi troškove tehničkog pregleda objekta. Međutim, u stavu 5. istog člana predviđeno je da, izuzetno od citiranih odredbi, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo troškove tehničkog pregleda objekta ili dela objekta, nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko investitor, iz bilo kog razloga, nije obezbedio tehnički pregled objekta, drugo lice koje za to ima interes može obezbediti tehinčki pregled objekta, što podrazumeva i da snosi odgovarajuće troškove. Nakon dobijenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, to lice ima pravo i da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

: Granice ovlašćenja nadležnog organa u toku sprovođenja objedinjene procedure (u koju spada i izdavanje upotrebne dozvole) propisane su članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno citiranom članu Zakona, nadležni organ tokom sprovođenja objedinjene procedure isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona. U okviru granica svojih ovlašćenja nadležni organ proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je nadležni organ, postupajući u granicama svojih ovlašćenja uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona i Pravilnika, u postupku izdavanja upotrebne dozvole ispravno utvrdio sve činjenice koje se tiču ispunjenosti formalnih uslova, mišljenja smo da nema osnova da po službenoj dužnosti ponovi postupak izdavanja upotrebne dozvole. Postupak za izdavanje rešenja o ozakonjenju regulisan je posebnim zakonom (Zakon o ozakonjenju objekata) i ne sprovodi se u okviru objedinjene procedure u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

S obzirom na to da je reč o objektu čije građenje se vršelo na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli, ishodovanje upotrebne dozvole vrši se prema Zakonu o planiranju i izgradnji, a ne Zakonu o ozakonjenju.
Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.