Oblast: Upotrebna dozvola

Da, iz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole potrebno je priložiti sertifikat o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa čl. 158. st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno čl.42. st.2. tač.4) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o nekom od navedenih objekata, potrebno je koristiti Obrazac 2 - Energetski pasoš za nestambene zgrade.

1.Upravna ili poslovna zgrada

2. Zgrada namenjena obrazovanju i kulturi
3. Zgrada zdravstvene i soc. zaštite
4. Zgrada turizama i ugostiteljstva
5. Zgrada za sport i rekreaciju
6. Zgrada trgovine i uslužnih delat.

U drugom slučaju potrebno je koristiti Obrazac 3 – Energetski pasoš za zgrade druge namene koje koriste energiju.

Ne postoji  pravni osnov za pretvaranje privremene građevinske dozvole u “stalnu” građevinsku dozvolu.

U slučaju objekata za koje je izdata privremena građevinska dozvola shodno čl. 4 st. 2 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015) potrebno je da podnesete zahtev u redovnom postupku izdavanja upotrebne dozvole. Nakon pravosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli, vrši se upis prava svojine na tom objektu u javnoj evidenciji za upis prava na nepokretnostima kod RGZ SKN.

U skladu sa čl.4. st.2. Zakona o ozakonjenju, koji možete pronaći ovde:

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata. Nadležni organ za izdavanje upotrebne dozvole dužan je da izda rešenje o upotrebnoj dozvoli po zahtevu vlasnika takvog objekta. Izdata upotrebna dozvola je isprava podobna za upis u smislu zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.

U konkrentom slučaju radi se o pripajanju zajedničkog dela kolektivne stambene zgade susednom stanu, tako da ć se u ovom slučaju primenjuje kategorija A – nezahtevni objekti.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se elektronsikm putem ovde.

Glavni projekat koji je potvrđen u skladu sa ranije važećim propisima zamenjuje izvođački projekat, te kako je izrađen u analognom (papirnom obliku) obliku nije ga potrebno dostavljati nadležnom organu u formatu .dwg ili .dwf jer isti je već raspoloživ u arhivi nadležni organa, dovoljno je ukoliko posotoji mogućnost digitalizacije da se dostavi u formatu .pdf ili ako ne postoji mogućnost digitalizacije glavnog projekta, dovoljno je u samom zahtevu referisati, naravno uz navođenje broja predmeta izdate građevinske dozvole.  

Uz zahtev za upotrebnu dozvolu u ovom slučaju, shodno čl. 57 st. 4 i čl. 42  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glasnik RS br. 113/2015), potrebno je dostaviti:

1. digitalizovanu kopiju glavnog projekta (koji je overen pečatom i potpisom u skladu sa Pravilnikom o tehničkoj dokumentaiciji) u .pdf formatu koju digitalnim sertifikatom potpisuje podnosilac zahteva,
2. digitalizovanu kopiju odgovarajuće izjave (svojeručno potpisanu i pečatiranu od strane investitora, odgovornog izvođača i nadzornog organa) u .pdf formatu potpisanu digitalnim sertifikatom od strane podnosioca zahteva, kojom se potvrđuje  da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja,  
3. digitalizovanu kopiju izveštaja Komisije za tehnički pregled sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, u .pdf formatu, digitalnim sertifkatom potpisanu od strane podnosioca zahteva,
4. geodetski elaborat za izvedeni objekat i poseban deo zgrade, u formatu .pdf potpisan digitalnim sertifikatom od strane ovlašćenog lica ovlašćene geodetske organizacije,
5. digitalizovane kopije dokaza o uplati administrativnih taksi i naknada, kao i naknade za CEOP, u .pdf formatu, potpisane digitalizovanim potpisom podnosioca zahteva.

U toku postupka izdavanje upotrebne dozvole, obaveza je investitora da plati i republičku administrativnu taksu u iznosu od 0,2% od revalorizvoane predračunske vrednosti radova.

Na pitanje kako postupati u slučaju kada se odstupi od izdate građevinske dozvole nije moguće dati generalan odgovor stoga što u zavisnosti od konkretnog slučaju, nadležni organ ceni da li se za takav objekat može izdati upotrebna dozvola ili je potrebno prvo izmeniti rešenje o građevinskoj dozvoli.

Investitoru je zakonom priznato pravo da u propisanom roku podnese žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje upotrebne dozvole i time  inicira postupak pred drugostepenim organom u kojem će se vršiti ocena pravilnosti i zakonitosti osporenog rešenja.

Tehnički pregled nije obuhvaćen sistemom objedinjene procedure. Izveštaj sa zapisnikom Komisije za tehnički pregled koji je potpisan i overen pečatom članova Komisije, nakon digitalizacije u .pdf dovoljno je da digitalno potpiše ovlašćeno lice firme sa kojom je investitor zaključio ugovor o vršenju tehničkog pregleda.

Ne postoji  pravni osnov za pretvaranje privremene građevinske dozvole u “stalnu” građevinsku dozvolu.

U slučaju objekata za koje je izdata privremena građevinska dozvola shodno čl. 4 st. 2 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015) potrebno je da podnesete zahtev u redovnom postupku izdavanja upotrebne dozvole, nakon pravnosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli u javnoj evidenciji za upis prava na nepokretnostima kod RGZ SKN izvršiti upis prava svojine na tom objektu.

Zahtev se podnosi elektronskim putem u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure – link: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.  

U skladu sa čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem obaveza je podnosioca zahteva da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pored ostalog, priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta (energetski pasoš), ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao propis kojim se reguliše izgradnja objekata,  predstavlja pravni osnov i za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju energetska svojstva zgrada (čl. 201 st. 2 tač. 1 Zakona o planiranju i izgradnji). Član 4. st. 8  Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se obaveza projektovanja, građenja, korišćenja i održavanja zgrada na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, ne odnosi na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

To praktično znači, da u hijerarhiji propisa Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akt o kategorijama objekata koje se izuzimaju od primene odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa i propisa o energetskim svojstvima zgrade, predstavlja viši pravni akt u odnosu na Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012), dakle odredbe višeg pravnog akta su primarne za primenu.   

Kako je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 22/2015) donet u skladu sa čl. 201. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji, te su njime objekti klase “A” kao nezahtevni objekti izuzeti od obaveze vršenja tehničkog pregleda, to investitor izgradnje nije obavezan propisom da pribavlja i dostavlja bilo kom organu sertifikat o energetskoj efikasnosti. U tom slučaju nije isključena  (kao pravo ili kao obaveza) izrada Elaborata energetske efikasnosti koji bi bio sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

U situaciji kada se ne vrši tehnički pregled objekta i nije propisana obaveza dostavljanja sertifikata o energetskoj efikasnosti bilo kom organu, do eventualne izmene podzakonskih propisa, od volje investitora zavisi da li će ili neće pribavljati sertifikat o energetskoj efikasnosti.

"Idejno rešenje jeste sastavni deo Lokacijskih uslova, u skladu sa članom 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Ukoliko je u toku izrade tehničke dokumentacije došlo do većih odstupanja od idejnog rešenja potrebno je izvrsiti izmenu lokacijskih uslova, i to samo u delu u kome je došlo do odstupanja. Medjutim, ukoliko su odstupanja manja, nije potrebno vršiti izmenu lokacijskih uslova. 

Pod većim odstupanjima podrazumeva se da ona predstavljaju odstupanja koja izlaze iz okvira urbanističkih i tehničkih parametara definisanih lokacijskim uslovima, dok su manja odstupanja ona koja ne izlaze iz okvira urbanistickih i tehnickih parametara definisanih lokacijskim uslovima, odnosno koja ne uticu na sadrzaj samih lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i priključenje.

Sama činjenica da je došlo do izvesnih odstupanja od idejnog rešenja ne bi trebalo da onemoguće izdavanje gradjevinske dozvole, naravno pod uslovom da je projekat za gradjevinsku dozvolu izradjen u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, što izjavama potvrdjuju odgovorni projektanti i vršioci tehničke kontrole, u skladu sa Pravilnikom o sadrzini, načinu i postupku izrade i načinu vrsenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta."

Član 4. st. 3 Zakona o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015)  predviđa d se za objekte za koje je u ranijem periodu izdato rešenje o građevinskoj dozvoli  i koje se koriste bez rešenja o upotrebnoj dozvoli, potrebno pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli u redovnom postupku - postupku koji je regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, dakle u elektronskom sistemu objedinjene procedure, na osnovu propisa koji je važio u vreme izdavanja građevinske dozvole.

          Obaveza plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta uvedena je u našoj zemlji u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, te kako u vreme izdavanja predmetne građevinske dozvole takva obaveza nije postojala niti je investitor rešenjem o građevinskoj dozvoli od 6.09.1965.god. obavezan da izmiri tu naknadu, smtramo da ni u toku postupka po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole nema potrebe za konačnim obračunom doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

           Predlažemo nadležnom organu da pre izdavanja upotrebne dozvole za konkretan slučaj na osnovu datuma izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli utvrdi koji je propis u vezi izgradnje objekata bio na snazi kako bi se izvršila dodatna provera postojanja ili nepostojanja obaveza plaćanja naknade odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Upotrebna dozvola se shodno čl. 159. st. 4 Zakona o planiranju i izgradnji može  izdati i za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehniološku celinu i kao takav se može samostalno koristiti.

Prvo je potrebno u vašem slučaju, ukoliko su u celini izvršeni svi građevinski i završni radovi na izgradnji sprata, angažovati Komisiju ili odgovarajuće privredno društvo koje obavlja tehnički pregled izgrađenih objekata.  

Postupak sprovođenja tehničkog pregleda ne vrši se u elektronskom sistemu objedinjene procedure.

Ukoliko je prvi sprat predmetnog objekta izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola pre 1984.god. i ukoliko nije bilo odstupanja u toku izgradnje u znatnijem obimu u odnosu na tu tehničku dokumentaciju, Komisija za tehnički pregled po izvršenom tehničkom pregledu izdaje Izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu čiji je sastavni deo Zapisnik o tehničkom pregledu i predlog da se za deo objekta izda upotrebna dozvola.

Nakon toga investitor je dužan da podnese nadležnom organu zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u elektronskom sistemu objedinjne procedure. Zahtev se podnosi ovde

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Uz zahtev se podnosi dokumentacija iz člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja postupka objedinjene   procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015) u formatu propisanom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata koja se dostavljaju u CEOP:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00329/Tehničko-uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Posebno naglašavamo da se na vaš slučaj primenjuje odredba člana 57 stav 4 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjne procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015), te da taj Projekta možete dostaviti nadležnom organu u papirnoj formi sve do 1.01.2018.god.

U slučaju da nije bilo znatnijeg odstupanja u toku izgradnje koje onemogućava izdavanje upotrebne dozvole, uz zahtev treba priložiti u odgovarajućem formatu (digitalni ili analogni – papirni oblik) tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola u ranijem periodu.

Ukoliko je u toku izgradnje objekta bilo odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dovzolu koja ne mogu dovesti do izdaanja upotrebne dozvole, obaveza je investitora da pre vršenja tehničkog pregleda izradi Projekat izvedenog objekta.  U tom slučaju uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja se projekat izvedenog objekta u elktronskom obliku u odgovarajućem formatu.

Način vršenja tehničkog pregleda i dokumentacija na osnovu koje se vrši tehnički pregled objekta regulisana je Pravilnikom o načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu Komisije, sadržini predloga Komisije o utvrđivawu podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (Sl. glasnik RS br. 27/2015).