Gradjevinske Dozvole

Pitanja i odgovori | Upotrebna dozvola

Oblast: Upotrebna dozvola

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

Da, primenjuje se.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Vodnu dozvolu pribavlja investitor, kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, u skladu sa Zakonom o vodama.

Ishodovanje vodne dozvole se obavlja van objedinjene procedure. Zahtev za izdavanje vodne dozvole podnosi investitor, a ne organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Ne.

U skladu sa izmenjenim članom 17. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) do 30. Juna 2016. godine može se koristiti kao:

  1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu u postupku pribavljanja građevinske dozvole,
  2. idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15),
  3. projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

Glavni projekat na osnovu koga je izdata građevinska dozvola (ne i upotrebna dozvola) koji je izrađen u skladu sa odredbama propisa o izgradnji koji su bili na snazi pre stupanja na snagu Zakona u planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US), može se koristiti kao projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i

izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15), u postupku pribavljanja upotrebne dozvole. U zavisnosti od toga da li je u toku građenja došlo do odstupanja od glavnog projekta primenjuju se odredbe čl. 72. do 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu ("Službeni glasnik RS", broj 23/15).

Da, potrebno je podneti zahtev za upotrebnu dozvolu elektronskim putem.

Svi dokumenti koje podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u .pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Što se tiče tehničke dokumentacije, ona se potpisuje i dostavlja u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva podnosi se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Podnošenje zahteva za upotrebnu dozvolu vrši seu skladu sa čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći  ovde.

Postupak dostavljanja tehničke dokumentacije u papirnoj formi je precizno definisan u navedenom Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovim dostavljanjem u CEOP, koje možete pronaći ovde.

 

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnsoilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je takva dokumentacija već u posedu nadležnog organa (odnosno arhive), nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

  • kada je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je všeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
  • kada, za potrebe dogradnje/rekonstrukcije/adaptacije/promene namene, idejni projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejniom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.dwg ili .dwf (.dwfx) u skladu sa ovim uputstvom.

Ukoliko investitor ne može podneti zahtev sam kroz Centralni informacioni sistem, može ovlastiti drugo lice da podnese zahtev umesto njega.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom. Član 3. stav 2. predmetnog Pravilnika propisano je da se sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Postupak i dokumentacija koji se prilažu uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Tekstove navedenih propisa možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

Ukoliko nakon sagledavanja teksta Uputstva budete imali dodatnih pitanja, možete nam se obratiti radi dobijanja traženih informacija.

Pozivni centar se ne bavi davanjem odgovora na pitanja u vezi sa Zakonom o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15), već isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja u vezi sa primenom Zakona o ozakonjenju objekata možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Kada je reč o sticanju prava svojine na zemljištu, članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona. U tom slučaju, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti.

Iz pitanja koje ste nam postavili nije jasno da li ste u evidenciji katastra nepokretnosti upisani kao vlasnik objekta o kome je reč, a ukoliko jeste, mišljenja smo da su ispunjeni uslovi propisani članom 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Pritom, treba prethodno proveriti da li je u konkretnom slučaju reč o pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini koje je stečeno radi izgradnje u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2013. godine, ili na osnovu odluke nadležnog organa, jer se na tu situaciju primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 64/15).   

Poštovani, još uvek važeći, kao i novo usvojeni Zakon o opštem upravnom postupku, koji stupa na snagu 01.06.2017. godine propisuju kada lice koje rešava u upravnim stvarima treba da se izuzme, a to uključuje situacije ako je:

-        u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašćenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak, punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke; ili je

-        u prvostepenom postupku učestvovao u vođenju postupka ili u donošenju rešenja.

Smatramo da citirane odredbe treba tumačiti tako da sprečavaju lice koje je vodilo prvostepeni upravni postupak (izdavanje lokacijskih uslova; izdavanje građ dozvole; odobrenje radova i sl.) da se naknadno pojavljuje kao lice koje vrši kontrole po angažovanju investitora.

Napominjemo da je pitanje uopšteno, pa je na njega nemoguće dati precizan odgovor.

U zavisnosti od vrste objekata, postoje objekti koji se grade na tuđem zemljištu, zasnivanjem prava službenosti ugovornim ili zakonskim putem (neke vrste infrastrukture).

S druge strane, članom 106. Zakona izričito je propisan princip jedinstva nepokretnosti, koji podrazumeva istovetnost vlasnika objekta i parcele na kojoj se taj objekat nalazi.

U konkretnom slučaju nije jasno, ako se radi o objektima koji nisu objekti infrastrukture, kako je uopšte mogla biti izdata građevinska dozvola investitoru koji nije vlasnik zemljišta. Naime, član 135. stav 1. Zakona propisuje da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu, odnosno objektu.

Da li je u međuvremenu građevinska dozvola preneta na novog investitora, a vlasništvo na zemljištu je ostalo na starom?

Ako je ovo slučaj, nadležni organ treba da odbaci zahtev i da od novog investitora zatraži da pre podnošenja usaglašenog zahteva obezbedi upis u javne knjige (katastar) prava na zemljištu koje mu je preneo prethodni investitor. Međutim, ovakva situacija bi bila posledica propusta u proceduri izmene građevinske dozvole, koja nije trebala da bude dozvoljena bez ispunjenja istog uslova. Ovo je naročito delikatna situacija, imajući u vidu činjenicu da nadležni organ, po članu 158. stav 11. Zakona, treba po službenoj dužnosti da ishoduje upis prava svojine na investitora objekta za koji je izdao upotrebnu dozvolu, što neće biti moguće ako ne postoji validan pravni osnov za upisom prava svojine na zemljištu.

Da li je reč o suinvestiranju, a da nije prenet idealan deo prava na zemljištu na neke od suinvestitora?

Striktnim, jezičkim tumačenjem člana 135. stav 1. Zakona može se izvesti zaključak da svojstvo investitora objekta ne može steći lice koje nije upisano u javne knjige (katastru) kao vlasnik zemljišta. U tom slučaju, ne bi trebalo izdati ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu za objekat izgradjen po osnovu ugovora o suinvestiranju, ako svi suinvestitori po tom ugovoru, ili ugovoru o prenosu zemljišta, nisu stekli makar i minimalan idealni udeo na toj parceli i to pravo upisali u javne knjige (katastar). Ovo bez obzira na odnose vlasništva na posebnim delovima objekta, koje će stići po osnovu daljeg investiranja izgradnje.

Ciljnim tumačenjem navedene odredbe člana 135. stav 1. Zakona  može se izvesti zaključak da se sam  ugovor o suinvestiranju može smatrati "odgovarajućim pravom na zemljištu" za sve investitore, bez obzira što neki od njih nisu upisani kao vlasnici zemljišta u javnim knjigama (katastru), niti je na njih bilo kojim ugovorom pravo na zemljištu preneto. Naravno, pod uslovom da su zbirno vlasnici 100% parcele. Ovo naročito ako je ugovor o suinvestiranju upisan kao teret u katastru.

Ako je nadležni organ već izdao građevinsku dozvolu, u skladu sa pomenutim ciljnim tumačenjem člana 135. stav 1. Zakona, te ako su suinvestitori i dalje zbirno vlasnici 100% parcele, po našem mišljenju ne postoje smetnje da se izda upotrebna dozvola za taj objekat, jer će se po sili zakona vlasnici posebnih delova objekta, istovremeno sa upisom prava vlasništva na tim delovima objekta, upisati i kao vlasnici parcele (zajednička osvojina, odnosno susvojina upisana u skladu sa članom 104. stav 2. Zakona).

Ako pravo korišćenja nije pretvoreno u pravo svojine po službenoj dužnosti u skladu sa članom 102. stav 2. Zakona?

Član 102. Zakona propisuje obavezu organa nadležan za poslove državnog premera i katastra, da po službenoj dužnosti pretvori pravo korišćenja u pravo svojine, u svim slučajevima u kojima je pravo konverije propisano bez naknade. U praksi neki nadležni organi uslovljavaju izdavanje građevinske dozvole prethodnim sprovođenjem konverzije u javnim knjigama (katastru), čime teraju korisnike ovog prava da sami iniciraju postupak konverzije u Katastru, što je suprotno Zakonu.

Ako je nadležni organ već izdao građevinsku dozvolu bez insistiranja na prethodnom sprovođenju "konverzije", ne vidimo razlog da ne izda i upotrebnu dozvolu za taj objekat, jer će RGZ promenu parava na zemljištu sprovesti po službenoj dužnosti istovremeno sa upisom novoizgrađenog objekta u Katatstar.

Vodna dozvola nije uslov za dobijanje upotrebne dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i navedenim Uputstvom, ali to ne oslobađa investitora obaveze da pribavi vodnu dozvolu, ukoliko je njeno pribavljanje propisano Zakonom o vodama.

Počev od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure, uključujući zahtev za izdavanje građevinske dozvole, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Shodno tome, nadležni organ je u obavezi da uputi stranku da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole na način propisan Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno da iz formalnih razloga odbaci zahtev koji je podnet u papirnoj formi.

Oblasti