Oblast: Upotrebna dozvola

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

27.07.2015.
Ovim putem vas molimo za pojašnjenje propisa koji uređuju sprovođenje objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola, i to odredaba koji se odnose na dostavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nadležnoj službi za katastar nepokretnosti. Konkretno, Odsek za objedinjenu proceduru je postupio u skladu sa članom 47. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure i nadležnoj službi za katastar nepokretnosti dostavio izdatu upotrebnu dozvolu i elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta. Nakon toga, nadležna služba za katastar nepokretnosti je ovom organu vratila navedeni elaborat geodetskih radova, ukazujući da nije izrađen u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS br. 72/09 i 18/10) i Pravilnikom o premeru i katastru vodova („Službeni glasnik RS br. 63/10), pozivajući da se isti uskladi sa njima. Naše konkretno pitanje glasi: da li je u ovakvim slučajevima potrebno da se služba za katastar nepokretnosti radi otklanjanja nedostataka u tehničkoj dokumentaciji čiju sadržinu uređuje Zakon o državnom premeru i katastru, obrati direktno licu – investitoru u čiju se korist ima izvršiti uknjižba objekta, ili je radi toga potrebno da se obrati organu koji je izdao upotrebnu dozvolu? Ovo pitanje postavljamo s obzirom da Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure nije uredio pitanje dalje komunikacije organa sa službom za katastar nepokretnosti nakon predavanja dokumentacije u smislu člana 47, pa ni komunikacije u slučaju postojanja nedostataka u dostavljenoj tehničkoj dokumentaciji. Smatramo da je važno odgovoriti na ovo pitanje i iz razloga što se prilikom odlučivanja o izdavanju upotrebne dozvole nadležni organ ne upušta u ispravnost podnete tehničke dokumentacije, već je u smislu člana 42 i 43 jedino dužan da izda upotrebnu dozvolu ukoliko utvrdi da su ispunjeni formalni uslovi za to, odnosno, da je sva propisana dokumentacija podneta. Dalje, smatramo da opisano postupanje službe za katastar nije u skladu sa načelom procesne ekonomije, s obzirom da se na ovaj način odužava postupak za upis objekta. Smatramo da je poželjnije da se u ovakvom slučaju služba za katastar obrati direktno investitoru, kako bi isti mogao pravovremeno da reaguje i da radi usklađivanja sadržine elaborata stupi u kontakt sa licem koje je ga je izradilo.

U konkretnom slučaju služba nadležna za katastar nepokretnosti je postupila ispravno imajući u vidu postupak u okviru objedinjene procedure. Naime, u slučaju da elaborat geodetskih radova nije izrađen u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru i Pravilnikom o premeru i katastru vodova, služba nadležna za katastar nepokretnosti o tome obaveštava organ koji je izdao upotrebnu dozvolu koji nakon toga izveštva investitora.

24.07.2015.
Šta se sem overenog geodetskog snimka na overenoj KTP podlozi predaje uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole?

Shodno čl. 41 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik Rs“, br.22/2015) uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se:

1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom u slučaju da u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje, odnosno projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvola;

3) dokaz o plaćanju propisanih taksi, odnosno naknada;

4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;

5) dokaz o uplati administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole;

6) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;

7) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

U slučaju da je objekat kategorije A:

U skladu sa čl.5 Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju („Sl.Glasnik RS“, br.22/2015) „Odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A", u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata.U slučaju objekata pomenute kategorije, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.“

Takođe, shodno čl.74 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br. 23/2015) za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

23.07.2015.
Opština i Investitor zaključili su 2006.godine Ugovor o zakupu zemljišta na 99 godina. Investitor je ishodovao Rešenje o odobrenju za izgradnju i prijavu radova. Objekat je izgrađen i useljen. U međuvremenu je nad investitorom zaključen stečaj. Investitor nije platio svu zakupninu (prema odredbama ugovora, objekat se ne može uknjižiti dok se zakupnina ne isplati u celosti). Skupština zgrade bi podnela zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Da li se na skupštinu zgrade može izdati upotrebna dozvola?

Članom 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje tehničkim pregledom, dok je članom 155. Zakona propisano da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda. U stavu 5. člana 155. Zakona propisano je da, izuzetno od navedene odredbe, tehnički pregled objekta može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta, lice koje je obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

22.07.2015.
U zakonu piše da tehnički pregled objekata može vršiti pravno lice upisano u odgovarajući registar za obavljanje te vrste poslova. Na koji registar se misli. Ne verujem da postoji registar preduzeća za vršenje tehničkog pregleda.

U pitanju je Agencija za privredne registre (APR).

U APR se evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da obavlja tehnički pregled, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to, i da ima odgovarajuće licence za vrste radova koje su izvršene.

16.07.2015.
S obzirom da je za objekte iz kategorije - A - propisano da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrda da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom, pitanje je šta predstavlja potvrdu, odnosno da li račun za struju i vodu predstavlja potvrdu da je objekat priključen na infrastrukturnu mrežu.

Račun za struju ili vodu predstavlja dokaz da je neki objekat faktički priključen na infrastrukturnu mrežu, pri čemu to ne mora nužno da znači da je ispoštovana procedura koja je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđena za izgradnju tog objekta (jer postoje slučajevi u kojima se vrši naplata za isporučenu struju i vodu nelegalno izgrađenim objektima).

14.07.2015.
Da li postoji neka granica, uslov ili bilo kakvo razjašnjenje kod vršenja tehničkog pregleda objekta za sledeći slučaj> Vršenje tehničkog pregleda može biti povereno komisiji ili privrednom društvu. Privredno društvo mora biti upisano u APR i verovatno ispunjavati dosta uslova. Komisija po ovome ne mora biti upisana u APR i nije pravni subjekt. Da li to znači da J.P. "PUTEVI SRBIJE" koje je investitor na koridoru 10 može imenovati komisiju od tri- četiri člana koja će izvršiti tehnički pregled i uslove za dobijanje upotrebne dozvole? Ovakav stav u zakonu otvara priličan prostor za svakakve manipulacije. Nije baš najasnije. Ovim zakonom je npr razdvojena uloga investitora, izvođača, projektanta i vršioca tehničke kontrole a promakla se jedna nedorečenost koja može imati dalekosežne posledice obzirom da je komisija za tehnički pregled zadnja provera kvaliteta postupaka tokom gradnje . Ukoliko su članovi komisije na bilo koji način povezani sa investitorom ili izvođačem može doći do uticaja u smislu žmurenja na uočene neodstatke.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Ukoliko se radi o izgradnji objekta za koji građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, iz čl.133. (tač.14) državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve u graničnih prelaza):

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

U zavisnosti od vrste objekta, Pravilnikom su propisani minimalni uslovi koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno pravno društvo za izradu tehničke dokumentacije, odnosno građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. (Čl. 7,8,9..)

Shodno pomenutim uslovima za izdvanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, mišljenja smo da i Komisija za tehnički pregled mora da bude u sastavu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje.

14.07.2015.
Da li zakon dozvoljava da Investitor imenuje svoje stručne nadzorne organe, komisiju za tehnički pregled i da pri tom investitor na objektu bude isporučilac opreme, izvođač dela radova? Naravno podrazaumeva se da Investitor ima zaposlene koji ispunjavaju uslove predviđene članovima zakona.

Shodno čl.156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

14.07.2015.
Da li investitor ima pravo da imenuje internu komisiju za vršenje tehničkog pregleda projekta? Ovakva učesnici sigurno imaju iticaj na izradu projekta i oni moraju biti identifikovani i odgovorni za svoj rad.

Interna tehnička kontrola nije regulisana zakonom i podzakonskim aktima.

14.07.2015.
Ako investitor imenuje neku komisiju za vršenje tehničkog pregleda, npr Most preko Dunava, da li ona u tom slučaju ima neki pravni status? U smislu da komisija možda u neku ruku ima status izvođača radova? Da li mora postojati neki ugovor između komisije i investitora?

Komisija ne mora imati pravni status.

Shodno čl.17. stav 3. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), investitor sa članovima Komisije, odnosno privrednim društvom ili drugim pravnim licem, zaključuje ugovor, čiji sastavni deo je odluka iz stava 2. ovog člana.

13.07.2015.
Kada investitor donese odluku o imenovanju komisije za tehnički pregled, da li komisiju mogu da čine samo inženjeri sa svojim licencama i da svojim licencama garantuju za upotrebu objekta, ili tehnički pregled mora isključivo da radi preduzetnik tj.pravno lice koje organizuje rad komisije. Tj. u opštini u Kruševcu traže da tehnički prijem mora da radi isključivo pravno lice, a ne komisija koju čine fizička lica inženjeri sa svojim licencama. Objekat je A kategorije građen 1980 god, ali je zahtev za upotrebnu dozvolu predat pre desetak dana.

Da, komisiju za tehnički pregled može da vrši komisija u čijem su sastavu lica koja poseduju odgovarajuće licence, kojim garantuju za upotrebu objekta i koja nisu zaposlena u privrednom društvu.

Shodno čl.16. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik RS“, br.27/2015):

Tehnički pregled objekta vrši Komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za

odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje nije zaposleno u privrednom društvu,

odnosno drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, a koje ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu,

odnosno, drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, shodno čl.17. ovog pravilnika:

Članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u

zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za

izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Investitor sa članovima Komisije, odnosno privrednim društvom ili drugim pravnim licem, zaključuje ugovor, čiji sastavni deo je odluka iz stava 2. ovog člana.

Odluka iz stava 2. ovog člana sastavni je deo dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje

upotrebne dozvole.

Predsednik Komisije zadužen je za upravljanje radom Komisije.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara je i lice sa odgovarajućom licencom, određeno u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Ukoliko je lice iz stava 6. ovog člana zaposleno u organu državne uprave nadležnom za poslove

zaštite od požara, imenovanje tog lica kao člana Komisije se vrši na osnovu akta o imenovanju donetog od strane nadležnog organa.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 2. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom o proceni uticaja na životnu sredinu je i lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, u skladu sa Zakonom, zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu i ovim pravilnikom.

Imenovanje lica iz stava 8. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Pitanja i odgovori | Upotrebna dozvola

Oblast: Upotrebna dozvola

24.07.2015.
Šta se sem overenog geodetskog snimka na overenoj KTP podlozi predaje uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole?

22.07.2015.
U zakonu piše da tehnički pregled objekata može vršiti pravno lice upisano u odgovarajući registar za obavljanje te vrste poslova. Na koji registar se misli. Ne verujem da postoji registar preduzeća za vršenje tehničkog pregleda.

14.07.2015.
Da li investitor ima pravo da imenuje internu komisiju za vršenje tehničkog pregleda projekta? Ovakva učesnici sigurno imaju iticaj na izradu projekta i oni moraju biti identifikovani i odgovorni za svoj rad.

14.07.2015.
Ako investitor imenuje neku komisiju za vršenje tehničkog pregleda, npr Most preko Dunava, da li ona u tom slučaju ima neki pravni status? U smislu da komisija možda u neku ruku ima status izvođača radova? Da li mora postojati neki ugovor između komisije i investitora?

Oblasti