Oblast: Upotrebna dozvola

Mogućnost pribavljanja upotrebne dozvole zavisi od roka važenja predmetne građevinske dozvole. Ukoliko je u konkretnom slučaju građevinska dozvola i dalje važeća, moguće je privesti kraju predmetne radove i nakon toga podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Saglasno članu 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola. Članom 155. stav 3. Zakona propisano je da tehnički pregled objekta, po  pravilu, obezbeđuje investitor. Međutim, u stavu 5. istog člana propisano je da izuzetno od odredbe iz stava 3, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je obezbedilo i finansiralo tehnički pregled objekta (odnosno dela objekta) nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Pitanja u vezi sa legalizacijom (ozakonjenjem) objekta možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs  

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Ukoliko investitor podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i priloži dokumentaciju propisanu navedenim propisima, ne postoji prepreka za izdavanje upotrebne dozvole.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavawe upotrebne dozvole ne dostavlja se poseban dokument koji se odnosi na protivpožarnu zaštitu.

Kada je reč o odredbama koje se odnose na zaštitu od požara, članom 118a stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za objekte za koje je Zakonom o zaštita od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat o zaštiti od požara. Takođe, članom 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se, za objekte za koje se u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje.

Članom 155. stav 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor obezbeđuje tehnički pregled objekta, kao i da snosi troškove tehničkog pregleda.

U stavu 5. istog člana propisano je da, izuzetno od navedenog pravila, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. U tom slučaju, lice koje je o svom trošku obezbedilo tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, saglasno članu 155. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole po pravilu podnosi investitor objekta, ali to može učiniti i bilo koje treće lice koje za to ima interes, pod uslovom da obezbediti i snosi troškove tehničkog pregleda objekta, iz čega proizlazi da to može biti i samo jedan od suinvestitora.

U skladu sa članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata, zapisnik o tehničkom pregledu potpisuju članovi Komisije i predsednik Komisije.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije regulisana materija na koju se odnosi Vaše pitanje.

Međutim, mišljenja smo da bi, saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, upotrebna dozvola mogla biti produžena samo za privremenu građevinsku dozvolu koja je na snazi u trenutku podnošenja zahteva za produženje važenja upotrebne dozvole. U skladu sa tim, mišljenja smo da je neophodno najpre podneti zahtev za produženje važenja privremene građevinske dozvole, a da je tek nakon pozitivnog rešavanja po tom zahtevu moguće podneti zahtev za produženje važenja upotrebne dozvole.

Sadržina i način vršenja tehničkog pregleda propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/2015 i 29/2016). Članom 4. predmetnog Pravilnika regulisano je da tehnički pregled obuhvata:

• proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova;
• kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Saglasno citiranim odredbama Pravilnika, obaveza komisije za tehnički pregled objekta je da (između ostalog) izvrši kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona, u zavisnosti od toga na osnovu kog akta su predmetni radovi izvedeni. Komisija za tehnički pregled nema ovlašćenje, niti obavezu, da vrši kontrolu postupka izdavanja akta za izvođenje predmetnih radova.

Članom 144. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku - od kada stranka bude obaveštena o ispravci.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, eventualna greška u rešenju o upotrebnoj dozvoli može biti uklonjena donošenjem rešenja o ispravci.

Članom 147. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su vrste radova, odnosno objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, kao i u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost izmene privremene građevinske dozvole u građevinsku dozvolu, kao ni odgovarajuća promena upotrebne dozvole.

Članom 158. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona, moguće je izdavanje upotrebne dozvole za deo objekta, (a ne i za ceo objekat), ali samo pod uslovom da taj deo objekta predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.