Oblast: Uklanjanje objekata

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.
Prvi je da se rušenje postojećeg objekta realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl.6. navedenog pravilnika.  Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Drugi način je da se uklanjanje objekta sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
- dokaz o svojini na objektu;
- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Za izgradnju novog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove za konkretnu katastarsku parcelu, a potom, na osnovu pribavljenih lokacijskih uslova, i novu građevinsku dozvolu, u postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U okviru zahteva za izdavanje građevinske dozvole podnosilac zahteva je dužan i da unese podatke o tome da li na predmetnoj katastarskoj parceli već postoje neki objekti i njihovoj površini, kao i tome da li će se postojeći objekti zadržati, rušiti, ili delimično rušiti a delimično zadržati.

S obzirom na to da je rušenje deo projekta pripremnih radova za izgradnju objekta, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu je i projekat rušenja, u skladu sa članom 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 97.stavom 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Podnošenje zahteva za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta nije deo postupka objedinjene procedure, odnosno ne vrši se kroz Centralni informacioni sistem (CIS).

Uklanjanje objekta regulisano je članovim 167-171. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde). U slučaju da je rušenje deo projekta pripremnih radova za izgradnju objekta, tada je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). U tom slučaju, zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se kroz centralni informacioni sistem, a u skladu sa članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Članom 183. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u rešenju o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor određuje rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo. Istim rešenjem građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja, kao i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam ne učini u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. Na zahtev organa nadležnog za poslove građevinske inspekcije, nadležna policijska uprava, u skladu sa zakonom, pruža policijsku pomoć radi omogućavanja izvršenja rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Građevinski inspektor, po izvršenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sačinjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadležnom za poslove katastra nepokretnosti.

Pozivni centar ne raspolaže podacima o trajanju postupka uklanjanja objekata u praksi.

Postupak uklanjanja objekta na zahtev zainteresovanog lica regulisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Citiranim članom Zakona propisano je da se uklanjanju objekta može pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, pri čemu se uz zahtev za uklanjanje prilaže sledeća dokumentacija:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Zahtev se podnosi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva, a dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Izgradnja objekta propisana je članom 2. tačka 30. Zakona o planiranju i izgradnji kao skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta. Članom 2. tačka 28. Zakona pripremni radovi definisani su kao radovi koji prethode građenju objekta i, između ostalog, obuhvataju rušenje postojećih objekata na parceli.

Izgradnja objekata se, u skladu sa odredbama člana 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši na osnovu građevinske dozvole, koja se izdaje u postupku objedinjene procedure, saglasno članu 8. stav 1. Zakona.

Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je postupak za uklanjanje objekta (odnosno njegovog dela) na osnovu dozvole o uklanjanju objekta.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da investitor ima pravo da plati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja, isključivo ukoliko se rušenje postojećeg objekta sprovodi u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, na osnovu izdate građevinske dozvole (u postupku objedinjene procedure).

Pitanje uklanjanja objekta na zahtev zainteresovanog lica propisano je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji.

Citiranim članom Zakona propisano je da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, može pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Iz Vašeg pitanja može se zaključiti da na predmetnom objektu postoji sudržavina (pravnog lica i jedinice lokalne samouprave), ali nije navedeno ko je vlasnik objekta čije uklanjanje se traži. Iz odredaba člana 168. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da je neophodno dostaviti dokaz o svojini na objektu, što znači da bi vlasnik morao da bude podnosilac zahteva za uklanjanje objekta.

Ukoliko su pravno lice i jedinica lokalne samouprave suvlasnici objekta o kome je reč, kao dokaz o svojini na objektu dovoljno je priložiti izvod iz lista nepokretnosti u kome je to konstatovano (uz saglasnost jedinice lokalne samouprave za uklanjanje objekta, ako je podnosilac zahteva pravno lice).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisana su dva slučaja u kojima je moguće uklanjanje objekta, i to:

1. ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja objekta ili dela objekta ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja (član 167. stav 1. Zakona) ili
2. ukoliko vlasnik objekta, odnosno dela objekta izdejstvuje izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta (član 168. Zakona).

U slučaju kada je usled dotrajalosti ili većih oštećenja objekta ili dela objekta ugrožena njegova stabilnost i predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja, pre donošenja rešenja o uklanjanju neophodno je da nadležni građevinski inspektor donese rešenje o zabrani njegovog korišćenja, odnosno upotrebe. U tom slučaju, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donosi rešenje o uklanjanju objekta po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica, bez obzira na to da li postoji saglasnost vlasnika objekta za rušenje. Pritom, rešenje o uklanjanju objekta može se izvršiti samo ako su prethodno rešena pitanja smeštaja korisnika objekta (osim u slučaju kada se uklanjanje objekta odobrava na zahtev vlasnika koji taj objekat koristi). Kao rešeno pitanje smeštaja korisnika objekta smatra se obezbeđivanje nužnog smeštaja, saglasno članu 167. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

U slučaju kada vlasnik objekta, odnosno dela objekta pokreće postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, uz zahtev se mora podneti:

1)  projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;

2)  dokaz o svojini na objektu;

3)  uslove, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.)

Imajući u vidu da, prema opisu iz Vašeg pitanja, investitor nema vlasništvo nad svim stanovima u stambenoj zgradi, pa samim tim ni nad objektom u celini, nisu se stekli uslovi za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta u celini. Investitor bi eventualno mogao da podnese zahtev za uklanjanje dela objekta nad kojim ima pravo svojine, ukoliko je to izvodljivo u tehničkom smislu.

Zakonom i podzakonskim aktima nije definisan poseban obrazac za Zahtev za uklanjanje objekta, već njegovu formu određuje organ nadležan za izdavanje dozvole za uklanjanje objekta.

Ko sačinjava Program uklanjanja objekta - zavisi od internog uređenja JLS, što se utvđuje odlukom o gradskoj/opštinskoj upravi i nadležnostima pojedinih organizacionih jedinica. U tom smislu, organ nadležan za poslove građevinske inspekcije bi svakako trebalo bude sastavni deo Gradske uprave, bez obzira na internu podelu poslova između organizacionih jedinica u Gradskoj upravi.