Oblast: Nadzor

Članom 153.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno navedenim odredbama, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o licu  koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, odnosno licu koje nije zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, odnsosno licu koje ne vrši inspekcijski nadzor i ne radi na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, onda to lice može da učestvuje u vršenju stručnog nadzora na objektu.

Ne.

Članom 3.st.1.tač.1) Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) propisano je da stručni nadzor obuhvata kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli ili rešenju o odobrenju za rekonstrukciju, odnosno prema projektu za građevinsku dozvolu ili idejnom projektu za rekonstrukciju i projektu za izvođenje, kao i blagovremeno preduzimanje mera u slučaju odstupanja izvođenja radova od tih projekata.

Prema tome, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije reč o rekonstrukciji objekta, već o sanaciji i adaptaciji objekta, nije potrebno obezbediti stručni nadzor.

Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona nije propisana obaveza obezbeđivanja stručnog nadzora u slučaju uklanjanja objekta.  

Članom 154. st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vršenja tehničkog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranje tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova, kao i sastav komisije za tehnički pregled objekta, prema klasi i nameni objekta; uslove na osnovu kojih se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu; formu i sadržinu predloga komisije za tehnički pregled o utvrđivanju podobnosti objekta ili dela objekta za upotrebu, kao i druga pitanja od značaja za vršenje tehničkog pregleda.

Član 6.

Kontrolom usklađenosti izgrađenog objekta, odnosno izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, odnosno rešenjem iz člana 145. Zakona i tehničkom dokumentacijom iz člana 5. stav 2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija, utvrđuje se usklađenost u pogledu:

1) položaja i osnovnih dimenzija objekta;

2) osnovnih elemenata konstrukcije objekta;

3) elemenata tehničke zaštite na objektu;

4) završne obrade i opreme objekta;

5) vrsta instalacija u objektu;

6) specifičnih uređaja i postrojenja koji su ugrađeni u objekat;

7) uređenja građevinske parcele na kojoj je izgrađen objekat.

Član 7.

Pregledom položaja i osnovnih dimenzija objekta proverava se, naročito:

1) usklađenost položaja temelja, odnosno spoljnih ivica objekta sa položajem građevinske i regulacione linije iz situacionog plana, odnosno da li su poštovani propisani uslovi o minimalnoj udaljenosti objekta, odnosno njegovih delova od granica građevinske parcele i ranije izgrađenih objekata na istoj i susednim parcelama;

2) usklađenost nivelacionih karakteristika objekta, odnosno njegovih delova;

3) usklađenost osnovnih dimenzija objekta, odnosno njegovih karakterističnih delova.

Pregled iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu:

1) tehničke dokumentacije iz člana 5. stav 2. tač. 2) i 3) ovog pravilnika;

2) građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona;

3) potvrde nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja;

4) posebne gradilišne dokumentacije o geodetskim radovima vršenim u toku građenja;

5) građevinskog dnevnika i druge gradilišne dokumentacije;

6) vizuelnih osmatranja i po potrebi, kontrolnih merenja.

U nastavku su navedeni članovi Zakona o planiranju i izgradnji koji regulišu prava i ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijoskog nadzora u toku izgradnje objekta, kao i kaznene mere u slučaju kada građevinski inspektor, privredno društvo ili drugo pravno lice, preduzetnik, kao i odgovorni projektant ne postupaju u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i dužnosti građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Članom 175.st.3. ovog zakona regulisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor dužan da obavezno izvrši dva inspekcijska nadzora i to prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o prijavi temelja i po završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Članom 176.st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova.

Takođe, članom 176.st.1.tač.2) ovog zakona, propisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da, u vršenju inspekcijoskog nadzora, naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana, shodno čl. 211.st.2. ovog zakona.

Članom 203. st.1. tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentacijibna osnovu koje se objekat gradi (član 110). Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Stavom 3. istog člana propisano je da prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Članom 208a st.1 tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznitiza prekršaj preduzetnik koji gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, u skladu sa čl.208. st.3. ovog zakona.

Članom 208v st.1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorni projektant koji je izradio i potpisao tehnički dokument ili je potvrdio taj dokument u postupku tehničke kontrole, suprotno odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, shodno čl.208v st.3. ovog zakona.

Načelo konsensualizma, odnosno neformalnosti u ugovornom pravu propisano je članom 67. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni list SCG“ broj 1/03). Citiranim članom Zakona propisano je da zaključenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno.

Članom 153. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Takođe, članom 202. stav 1. tačka 3) istog Zakona propisano je da se kažnjava za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako ne obezbedi vršenje stručnog nadzora nad građenjem objekta.

Iz formulacije citiranih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji može se zaključiti da njima nije određena posebna forma ugovora o vršenju stručnog nadzora nad izvođenjem građevinskih radova, već da je samo propisana obaveza investitora da obezbedi vršenje stručnog nadzora. Imajući to u vidu, mišljenja smo da se na ugovor o vršenju stručnog nadzora primenjuje opšte načelo konsensualizma, odnosno neformalnosti, te da su obaveze vršioca stručnog nadzora regulisane odgovarajućim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 22/15).

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 176. Zakona propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova. Takođe, članom 178. Zakona propisano je da, ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat za koji je izdata građevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, narediće investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne može biti kraći od 30 ni duži od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrđenom roku doneće rešenje o zabrani korišćenja objekta.

Članom 211. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je prekršajna kazna u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara za nadležnog inspektora koji u navedenim slučajevima ne donese rešenje u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj, nadležnom inspektoru se izriče novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Kada je reč o upravnom postupku koji je pokrenut, ukazujemo Vam na činjenicu da se  Pozivni centar se bavi isključivo tumačenjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, te da nije  namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima. Shodno tome, nismo u mougćnosti da Vam damo informaciju o trajanju postupka u konkretnom slučaju, kao ni o nadležnosti drugostepenog organa.

Članom 153. st.2 Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor obuhvata kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Takođe, Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora (ovde) bliže se propisuje sadržina i način vođenja stručnog nadzora u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Članom 173. st.1. tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona. Članom 174.st. 3. ovog zakona regulisano je da kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama ovog zakona, predloži ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje. Shodno odredbama st.4. ovog člana Zakona, Ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma doneće rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom  u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga urbanističkog inspektora.

Članom 209. st.1. tač. 7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako  ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Shodno stavu 2. istog člana zakona, za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 7) ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.209.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Stavom 2. istog člana propisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Takođe, možete se obratiti  Ministarstvu građevinartstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i propisa donetih na osnovu ovog zakona, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 153.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa čl.136.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji, na rešenje iz stava 2. ovog člana, koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Shodno čl.23.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, na rešenje iz člana 21. st. 1. i 2. ovog pravilnika koje donosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, ne može se izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Primenjuju se odredbe Pravilnika o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora iz februara 2015. godine, koji možete pronaći ovde. (Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 22/2015 od 27.2.2015. godine, a stupio je na snagu 28.2.2015.)

U skladu sa čl.4. ovog pravilnika, za vršenje stručnog nadzora investitor određuje lice koje ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, zavisno od vrste radova koji su predmet stručnog nadzora.