Oblast: Lokacijski uslovi
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nisu propisane posebne okolnosti kao dodatni uslov za primenu člana 53a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Jedina posebna obaveza investitora u tom slučaju je da izvrši spajanje katastarskih parcela u skladu sa odredbama Zakona, pre izdavanja upotrebne dozvole.
Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 55. Zakona o planiranju i izgradnji, a razrada tih odredbi izvršena je u članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Citiranim članom Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže i rok važenja (član 2. stav 6. tačka 8) Uredbe).
Zahtev za izmenu lokacijskih uslova podnosi se u slučaju izmene jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, saglasno članu 57. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko zahtev za izmenu lokacijskih uslova bude „pozitivno rešen“ po podnosioca zahteva, nadležni organ vrši izmenu izdatih lokacijskih uslova samo u delu na koji se zahtev za izmenu odnosi.
Shodno tome, mišljenja smo da rok važenja izdatih lokacijskih uslova treba da ostane nepromenjen, odnosno da lokacijske uslove u tom delu ne treba menjati.
Lokacijska dozvola shodno samostalnom članu 131 (s3) Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 132/2014) određuje da pravnosnažna lokacijska dozvola predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole u objedinjenoj proceduri.
Kako se radi o pravnosnažnoj lokacijskoj dozvoli koja u smislu člana 56. stav 7 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS broj 72/2009, 18/2010, 65/2013) i navednog samostalnog člana Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glansik RS br. 132/2014) i dalje važi, to je nadležni organ dužan da, ukoliko je uz zahtev dostavljena dokumentacija propisana u članu 135. Zakona i članu 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik Rs br. 113/2015) i ukoliko su ispunjeni formalni uslovi iz člana 17. istog Pravilnika, da izda rešenje o građevinskoj dozvoli.
U slučaju da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, nađe da ima razloga za odbijanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole, investitor na rešenje o odbijanju zahteva ima pravo žalbe u roku od 8 dana od dana objavljivanja tog rešenja u elektronskom sistemu CEOP.
Ukoliko drugostepeni organ nađe da su žalbeni navodi osnovani, rešenjem će usvojiti žalbu i vratiti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, u suprotnom, ako drugostepeni organ nađe da je žalba neosnovana, odbiće rešenjem žalbu kao neosnovanu i potvrdiće rešenje prvostepenog organa.
Protiv konačnog rešenja drugostepenog organa, ukoliko je nepovoljno po investitora, može se tužbom Upravnom sudu pokrenuti upravni spor.
Sadržina lokacijskih uslova propisana je članom 55. Zakona o planiranju i izgradnji, a razrada tih odredbi izvršena je u članu 2. Uredbe o lokacijskim uslovima. Citiranim članom Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi, između ostalog, sadrže i rok važenja (član 2. stav 6. tačka 8) Uredbe).
Zahtev za izmenu lokacijskih uslova podnosi se u slučaju izmene jednog ili više uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekta na infrastrukturnu mrežu, saglasno članu 57. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko zahtev za izmenu lokacijskih uslova bude „pozitivno rešen“ po podnosioca zahteva, nadležni organ vrši izmenu izdatih lokacijskih uslova samo u delu na koji se zahtev za izmenu odnosi.
Shodno tome, mišljenja smo da rok važenja izdatih lokacijskih uslova treba da ostane nepromenjen, odnosno da lokacijske uslove u tom delu ne treba menjati.
Saglasno članu 6. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16).
Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da su planiranim radovima obuhvaćena tri objekta, s tim što se jedan gradi, drugi adaptira, a treći dograđuje. U tom slučaju, svakako bi trebalo navesti podatke o sva tri objekta, s obzirom na to da je svaki od njih predmet neke vrste radova za koje se traži izdavanje lokacijskih uslova.
Podatke o svakom od objekata treba navesti na osnovu dokumentacije koja je investitoru (odnosno punomoćniku investitora) raspoloživa.
Članom 53a Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Takođe, članom 55. tačka 3) Zakona propisano je da lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, kao i podatke o uslovima za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu.
Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u lokacijskim uslovima moraju biti navedeni podaci o uslovima za priključenje na saobraćajnu infrastrukturu. U vezi sa tim, članom 135. stav 10. Zakona propisano je da, ukoliko je zahtevom za izdavanje građevinske dozvole predviđeno priključenje objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu koja u trenutku izdavanja lokacijskih uslova nije izvedena, što je utvrđeno lokaicijskim uslovima, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se podnosi ugovor između investitora i odgovarajućeg imaoca javnih ovlašćenja kojim se utvrđuju obaveze ugovornih ctrana da, najkasnije do isteka roka za završetak radova na objektu za koji se traži građevinska dozvola, izgrade infrastrukturu potrebnu za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.
Imajući u vidu napred navedeno, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je dostaviti dokaz da je zaključen odgovarajući ugovor sa imaocem javnih ovlašćenja o izgradnji infrastrukture potrebne za priključenje tog objekta na komunalnu ili drugu infrastrukturu.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju dogradnju, u smislu člana 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
U cilju realizacije planiranih radova, neophodno je najpre ishodovati lokacijske uslove, koji predstavljaju javnu ispravu koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Ukoliko neko od imalaca javnih ovlašćenja, u postupku izdavanja lokacijskih uslova, izda uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, realizacija planiranih radova nije moguća. U suprotnom, potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu u cilju realizacije planiranih radova.
Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14), Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine doneli su zajedničko Uputstvo broj 110-00-163/2015-07 od 19.05.2015. godine o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju. Uputstvo je doneto radi detaljnijeg izlaganja načina postupanja u okviru objedinjene procedure, u vezi izgradnje objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu i upravljanju vodama, odnosno u vezi pribavljanja vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na građenje, odnosno izvođenje radova, kao i prava na upotrebu objekata.
Na trećoj strani navedenog Uputstva, u okviru podnaslova „Vodna saglasnost“, eksplicitno je navedeno da vodna saglasnost za tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i izdavanje upotrebne dozvole, kao i da za objekte i radove za koje se ne izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola, vodnu saglasnost pribavlja investitor van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama. Takođe, u okviru podnaslova „Vodna dozvola“, navedeno je da se ishodovanje vodne dozvole obavlja van objedinjene procedure, a zahtev za izdavanje vodne dozvole podnosi investitor, a ne organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Tekst Uputstva možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00312/Uputstvo-o-nacinu-postupanja-nadleznih-organa-i-imalaca-javnih-ovlascenja-koji-sprovode-objedinjenu-proceduru-u-pogledu-vodnih-akata-u-postupcima-ostvarivanja-prava-na-gradnju.pdf
U Vašem pitanju nije precizirano da li je reč o postupku na osnovu zahteva za izdavanje lokacijskih uslova ili za izdavanje građevinske dozvole. Međutim, u oba slučaja nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra imovinsko – pravnu dokumentaciju.
Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.
Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o rekonstrukciji objekta, koja podrazumeva izvođenja radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. U skladu sa definicijama iz čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;
Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.