Oblast: Ostalo

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/10) i Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15).

Naime, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije posebno regulisano zastupanje maloletnika (deteta) u postupku za izdavanje dokumenata za izgradnju, pa se u tom delu shodno primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 43. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku (procesna sposobnost), dok za procesno nesposobno lice radnje u postupku vrši njegov zakonski zastupnik.

Članom 11. stav 2. Porodičnog zakona regulisano je da se potpuna poslovna sposobnost stiče punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda. Članom 72. stav 1. istog Zakona propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).

Iz odredaba citiranih propisa proizlazi da roditelji imaju pravo i dužnost da u svojstvu zakonskog zastupnika zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima, bez ograničenja, što podrazumeva i preduzimanje svih radnji u postupku za izdavanje dokumenata za izgradnju.

Odgovor na Vaše pitanje zavisi od vrste objekta koji želite da gradite. Shodno tome, upućujemo Vas na odredbe člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisano da je objekat građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole, izuzev objekata koji su obuhvaćeni odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći ovde.

Kada je reč o samom oglašavanju, odnosno reklamiranju, ova materija nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.

Naknada za prenamenu građevinske parcele plaća se za celu kat. parcelu na kojoj se planira izgradnja objekta a okolnosti svakog konkretnog slučaja ceni organ jedinice lokalne samouprave koji je nadležan za vođenje ovog postupka i utvrđivanje visine naknade za prenamenu.

Saglasno članu 4. Zakona o privrednim društvima, društvo ima pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom. Istim članom Zakona propisano je da se posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa.

Shodno citiranom članu Zakona o privrednim društvima, ne postoji zakonsko ograničenje za obavljanje delatnosti projektovanja (izrade tehničke dokumentacije).

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, članom 126. propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata. Iz citirane odredbe može se zaključiti da ni Zakonom o planiranju i izgradnji nije uvedeno ograničenje u pogledu mogućnosti izrade tehničke dokumentacije za izgradnju objekata. Izuzetak od ovog pravila postoji u slučaju izrade dokumentacije za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. U tim slučajevima, tehničku dokumentaciju može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Kada je reč o podnošenju zahteva kroz Centralnu evidenciju objedinjenih procedura, važe odredbe člana 48. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na punomoćnika, kojima je propisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (što obuhvata sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizička lica).

Odredbe člana 106. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se samo u slučaju izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku. U slučaju kada se postupak parcelacije sprovodi na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta, ne primenjuju se odredbe člana 106. stav 6. Zakona.

Naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljipte u  slučaju izgradnje novih objekata na poljoprivrednom zemljištu plaća se uvek kada se radi o izgradnji na zemljištu koje je određeno za građevinsko zemljište planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave usvojenim nakon 15. jula 1992.god. a što je predviđeno u članu 88. st. 6 Zakona o planiranju i izgradnji.

Plaćena naknada za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište zakonom o ozakonjenju nije predviđena kao uslov za legalizaciju odnosno ozakonjenje bespravno sagrađenih objekata.

Da li je ili nije moguće izdavanje građevinske dozvole na osnovu prostornog plana opštine može se utvrditi uvidom u taj prostorni plan pa predlažemo da se nadležnom organu u vašoj opštini obratite zahtevom za izdavanje informacije o lokaciji.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti da li je reč o građevinskom zemljištu ili o zemljištu sa nekom drugom namenom (poljoprivredno, šumsko). Ukoliko je reč o građevinskom zemljištu, upućujemo Vas na odredbe člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Shodno tome, u cilju promene namene korišćenja građevinskog zemljišta neophodno je izmeniti planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna parcela. Odluku o izmeni planskog dokumenta donosi organ koji je doneo odgovarajući planski dokument.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete klase u nepoljoprivredne svrhe. Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela, na tom zemljištu ne mogu se graditi objekti koji ne služe primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U suprotnom, na poljoprivrednom zemljištu se može graditi samo ako se radi o objektima u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje (objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba). Pod uslovima  iz člana 22 – 26 Zakona o poljoprivrednom zemljištu može se ostvariti pravo na promenu namene obradivog u neobradivo poljoprivredno zemljište i nakon toga, pravo na gradnju objekata koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje.

Status objekta izgrađenog na tuđem zemljištu, kao i prava u vezi sa tim objektom, zavise od pravnog statusa objekta, odnosno od činjenice da li je objekat izgrađen legalno.

Ukoliko je reč o objektu koji je legalno izgrađen, vlasnik objekta ima pravo da podnese zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, i to organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji. Zemljište za redovnu upotrebu jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku postaje katastarska parcela.

Ukoliko predmetni objekat nije izgrađen legalno, upućujemo Vas na član 176. stav 1. tačka 1.  Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole. U tom smislu, možete se obratiti nadležnom građevinskom inspektoru radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Na osnovu podataka koje ste dostavili smatramo da nema nikakvih smetnji da u postupku preparcelacije, naravno, ukoliko je to moguće u skladu sa uslovima zar preparcelaciju koji su izdati od strane nadležnog organa, parcelacijom formirate 2 nove parcele  bez obzira kolika je udaljenost postojećeg starog objekta od medjne linije  izmedju tih novoformiranih parcela, a posebno uzimajući u obzir da se radi o istom vlansiku.

Udaljnost objekta je od bitnog značaja prilikom izgradnje novog objekta a ne prilikom formiranja građevinske parcele preparcelacijom.

Rušenje starog objekta radi potvrde projekta parcelacije bi bilo jedino od značaja ukoliko bi  po predlogu parcelacije medjna linija izmedju 2 novoformirane parcele išla preko starog objekta.