Oblast: Ostalo

U Vašem pitanju nije precizirano o kakvoj promeni namene zemljišta je reč.

U slučaju kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i rešenje dostavlja vlasniku zemljišta, ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja, u skladu sa članom 88. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Kada je reč o promeni namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, članom 89. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je regulisan ovaj postupak, nije propisana obaveza dostavljanja rešenja vlasniku zemljišta za koje je izvršena promena namene.

U slučaju kada se vrši eksproprijacija zemljišta, postupak se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 3/95, "Službeni list SRJ" broj 16/2001 - odluka SUS i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 20/2009, 55/2013 - odluka US i 106/2016 – autentično tumačenje). 

Napominjemo da stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Hodnik u stambenoj zgradi je zajednički deo zgrade na kojem svi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Zbog toga je potrebno pre izvođenja bilo kojih radova da zaključite ugovor u skladu sa čl. 6 i 9. Zakona o ostanovanju i održavanju zgrada (Sl. glasnik RS br. 104/2016) a potom  pribavite lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu. 

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. U stavu 2. istog člana propisano je da se, izuzetno od citirane odredbe, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz

obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u momentu podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova nije obavezno da bude formirana jedinstvena katastarska parcela za izgradnju predmetnog objekta, ali obaveza formiranja jedinstvene katastarske parcele postoji do izdavanja upotrebne dozvole. Ukoliko je formiranje katastarske parcele izvršeno važećim planskim dokumentom, ne postoji obaveza za investitora da izvrši spajanje predmetnih parcela.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvoj situaciji je u konkretnom slučaju reč.

Članom 209.st.1.tač.5) i 7) i čl.211. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisane su kaznene mere u slučajevima kada građevinski inspektor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 151. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građenjem objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12 metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa važećom licencom.
Članom 162. stav 1. Zakona propisano je da licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i za odgovornog planera izdaje Inženjerska komora Srbije u skladu sa zakonom.
Detaljnije informacije u vezi sa izdavanjem licence za odgovornog izvođača radova možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji Inženjerske komore Srbije, posredstvom sledećeg linka:
http://www.ingkomora.rs/licence/?id=lic0000

Shodno važećim odredbama čl. 69 Zakona o planiranju I izgradnji I Mišljenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja I infrastrukture od 28.04.2016.god  nije neophodna sagalsnost vlasnika parcela preko kojih se proteže vazdušni vod.

Stambeno zbrinjavanje po hitnom postupku sprovodi se u svim slučajevima propisanim u čl. 103 st. 2 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, te kako se ne može znati niti pretpostaviti koliko će biti potrebe za sprovođenje ovakvog postupka to nije neophodno sprovođenje ovog postupka uslovljavati donošenjem Lokalne stambene strategije i Akcionog plana obzirom da se ova akta donose radi regulisanja redovnog postupka stambene podrške u skladu sa Zakonom. 

Komšija je dobio rešenje o uklanjanju koje izdaje građevinska isnpekcija u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju.To rešenje je osnov za stranku da izvrši  ili dopunu ranije podnetog zahteva za legalizaciju dokumentacijom potrebnom za ozakonjenje kako bi organ nadležan za ozakonjenje mogao da sporvede postupak i ukoliko su ispunjeni uslovi, donese rešenje o ozakonjenju, ili je sa druge strane to rešenje inspekcije osnov za pokretanje postupka ozakonjenja pred nadležnim organom, ukoliko nikada ranije pnije podnet zahtev za legalizaciju.                                                                                          U vašem slučaju i u slučaju komšije, očigledno je da je prilikom izgradnje objekta  došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, i da je investitor od jednog stana po projektu izgradio 2 stana.   Zbog toga je potrebno da se pridružite postupku ozakonjenja koji je pokrenuo vaš komšija (ukoliko već ranije niste podneli prijavu za legalizaciju ili niste dobili rešenje od građevinske isnpekcije o uklanjanju) i da zajedno sa komšijom, uz izradu odgovarajuće tehničke dokumentacije i elaborata geodetskih radova, pokušate istovremeno da ozakonite oba stana. 

Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti, ali se na osnovu datog opisa može pretpostaviti da je reč o pomoćnom objektu, u smislu definicije iz člana 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko je, pak, reč o manjem montažnom objektu privremenog karaktera, njegovo postavljanje i uklanjanje obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, saglasno članu 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je potrebno izvršiti uvid u odgovarajući akt konkretne jedinice lokalne samouprave kojim je to pitanje regulisano.

Kada je reč o mogućnosti gradnje na konkretnoj katastarskoj parceli, ukazujemo Vam na odredbe člana 53. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Ukoliko je nadogradnja u vašoj zgradi izgrađena u svemu u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom I odgovarajućom tehničkom dokumentacijom kojom se detaljno reguliše raspored stanova kao i način izvođenja vodovoda I kanalizacije, onda je sve u redu sa tom nadogradnjom.