Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Radi dobijanja odgovora na ovo pitanje, potrebno je da se obratite organu koji je u gradu odnosno opštini u kojoj živite nadležan za sprovođenje postupka namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Saglasno definiciji iz člana 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, finansijer po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom stiče određena prava i obaveze koje su Zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Imajući to u vidu, ugovorom između investitora i finansijera definiše se koja prava, Zakonom propisana za investitora, stiče finansijer, pri čemu to ne može biti pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje.
Pitanje registracije stambene zgrade, odnosno stambene zajednice je predmet regulisanja Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 104/2016), a ne Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.
Kada je reč o vlasništvu nad zemljištem na kome je izgrađena zgrada, članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče se i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko Služba za katastar nepokretnosti nije izvršila promenu imaoca prava svojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, možete se obratiti odgovarajućim zahtevom za upis prava susvojine vlasnika posebnih delova zgrade.
Potrebno je da se obratite nadležnoj opštini (odeljenje za građevinske poslove i urbanizam) na kojoj se nalazi predmetni objekat.
Ukoliko je u A listu – Podaci o zemljištu predmetnog Lista nepokretnosti u odeljku “Vrsta zemljišta” upisano gradsko građevinsko zemljište i ukoliko se to zemljište nalazi u obuhvatu planskog dokumenta donetog do 15.jula 1992.good. odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Sl. Glasnik RS br. 49/92) bez obzira na kulturu tog zemljišta, nije potrebno vršiti prenamenu tog zemljišta u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu tako da ni investitor izgradnje objekta nema obavezu plaćanja naknade za prenamenu.
Prava i dužnosti građevinskog inspektora propisanai su članom 175. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji. Od svih propisanih prava i dužnosti, nakon završetka izgradnje i izdavanja upotrebne dozvole, građevinski inspektor, po prirodi stvari, može da proverava da li:
- izvršeni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrađuju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta (član 175. stav 1. tačka 6. Zakona);
- na objektu koji se gradi ili je izgrađen postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njegovog korišćenja i okoline (član 175. stav 1. tačka 8. Zakona);
- se u toku građenja i korišćenja objekta vrše propisana osmatranja i održavanja objekta (član 175. stav 1. tačka 10. Zakona);
- je tehnički pregled izvršen u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona (član 175. stav 1. tačka 11. Zakona);
- se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola (član 175. stav 1. tačka 13. Zakona).
Osim taksativno navedenih prava i obaveza, građevinski inspektor je ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.
U cilju vršenja propisanih ovlašćenja, građevinski inspektor ima pravo da preduzima sve mere propisane Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2015), kao i Zakonom o planiranju i izgradnji.
Izdavanje informacije o lokaciji regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.
Imajući u vidu činjenicu da članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da se uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji prilaže kopija katastarske parcele, podnosilac zahteva nije u obavezi da to učini. Napominjemo da se informacija o lokaciji na izdaje u okviru objedinjene procedure.
Ukoliko je u A listu – Podaci o zeljištu predmetnog Lista nepokretnosti u odeljku „Vrsta zemljišta“ upisano da se radi o gradskom građevinskom zemljištu u tom slučaju nije potrebno vršiti promenu namene zemljišta u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Zaštita od buke regulisana je odredbama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009 i 88/2010), dok su indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi propisani Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/2010).
Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju potrebno postupiti tako što će građevinski inspektor izvršiti inspekcijski nadzor na onoj parceli na kojoj se vrši građenje, nakon čega će obavestiti nadležni organ i investitora o potrebi ispravke nastale greške.
Potrebno je da nadležni organ ili investitor (u zavisnosti od toga sa čije strane je došlo do tehničke greške) izvrši ispravku tehničke greške kroz CIS.
Nadležni organ može pristupiti ovoj opciji odabirom predmeta čija se ipravka vrši (Otvorite postojeći predmet), nakon čega se pojavljuje polje „Dodatne aktivnosti“, u kojima je potrebno odabrati opciju „Ispravka tehničke greške.“
Podnosilac zahteva može da podnese zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati tako što će odabrati Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.