Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Ukoliko se radi o suvlasništvu na istom objektu pri čemu je druga strana nesavesna i ponaša se na način kojim ugrožava ne samo svoja već i prava drugog suvlasnika i pri tom ne daje drugom suvlasniku saglasnost za izvođenje radova na sanaciji krova, možete se obratiti nadležnom parničnom sudu tužbom radi trpljenja i zatražiti od suda da donese presudu koja će zameniti saglasnost suvlasnika. Nakon toga potrebno je od nadležnog organa u elektronskoj objedinjenoj proceduri pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova na sanaciji krova.
Za razvrgnuće imovinske zajednice na građevinskom zemljištu u smislu čl. 106 Zakona o planiranju i izgradnji koje se vrši između vlasnika objekata, stranke u ovom postupku razvrgnuća imovinske zajednice, bez obzira da li se radi o postupku van suda ili u vanparničnom postupku pred sudom, redovno su lica koja su u katastru upisana kao vlasnici objekata kao celine bez obzira da li su vlasnici objekta upisani ili nisu upisani kao nosioci prava na zemljištu. Vlasnici posebnih delova zgrade po Zakonu o održavanju stambenih zgrada koji je važio u vreme postavljanja pitanja, nisu vlasnici I zgrade kao celine.
Obzirom da su u konkretnom slučaju (nije sasvim jasno svi ili samo pojedini) vlasnici stanova upisani na prvobitnoj parceli kao zajedničari, potrebno je i da ta lica sa upisanim pravom zajedničke svojine na zemljištu, pored vlansika objekata učestvuju u postupku.
Ukoliko postoji saglasnost svih vlasnika objekata i zajedničara na zemljištu, nakon deobe parcele na osnovu projekta parcelacije koji se izrađuje u skladu sa članom 65. – 67. Zakona o planiranju i izgradnji i provodi u Katastru tako što se vrši deoba prvobitne parcele,, zaključuje se ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice koji se overava kod notara a potom se podnosi zahtev za upis u Katastru. Napominjemo da upis zajedničke svojine na novonastaloj parceli vlasnika posebnih delova jedne zgrade ne može biti definitavan odnosno ne mogu samo upisani zajedničari imati pravo na zemljištu već prava na zemljištu pripadaju svim vlasnicima posebnih delova zgrade shodno čl. 104 st. 2 Zakona o planiranju I izgradnji.
Ukoliko ne postoji saglasnost za razvrgnuće imovinske zajednice u tom slučaju svako od upsianih vlasnika objekta koji nije upisan ili je upisan i kao nosilac prava na zemljištu može pokrenuti predlogom vanparnični postupak. Lica koja su samo upisana na zemljištu a nisu upisana kao vlasnici objekta kao celine ne mogu imati legitimaciju za pokretanje ovog postupka jer je u smislu čl. 106 st. 2 ZPI rezultat razvrgnuća imovinske zajednice – posebna kat. parcela za svaki objekat.
Sastavni deo sudskog rešenja u ovom vanpraničnom postupku je u smislu čl.106 st. 6 Zakona je I projekat preparcelacije zato što je projekat prepracelacije u smislu Zakona o državnom premeru i katastru osnov za deobu parcele u gradskom građevinskom području. Ovaj projekat izrađuje odgovorni urbanista i pri tom se ne moraju poštovati opšta pravila za parcelaciju/preparcelaciju propisana u čl. 65 – 67. Zakona što znači da taj projekat ne mora biti potvrđen od strane organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za urbanizam.
Osnov za deobu kat. parcele u Katastru ne može biti skica geometra, već jedino Projekat parcelacije koji može sadržati predlog deobe prema faktičkom stanju.
Odgovor na vaše pitanje zavisi od pravnog osnova - načina sticanja prava na zemljištu svih upisanih lica, tako da nismo u mogućnosti da odgovorimo na vaše pitanje. Ukoliko smatrate da ste povređeni u pravu, obratite se nadležnom Katastru zahtevom za ispravku ili ponavljanje postupka upisa.
Atelje u svojoj suštini predstavlja radni prostor (radionicu) koja se neretko koristi i za stanovanje (umetnika). Ukoliko je u Katastru ovaj prostor upisan kao stan nije neophodno vršiti prenamenu, osim ukoliko vlasnik stana to želi.
Ukoliko se radi o kolektivnoj stambenoj zgradi izgrađenoj u ranijem periodu, velika je verovatnoća da nadležnoj službi RGZ nije podneta pravnosnažna građevinska i upotrebna dozvola radi provođenja promene i upisa prava investitora izgradnje tog objekta. Predlažemo da status ovog objekta proverite u nadležnoj opštinskoj arhivi ili istorijskom arhivu. U ovom slučaju pored saglasnosti investitora, potrebno je obratiti se i Skupštini stanara zgrade radi pribavljanja potrebne saglasnosti od svakog vlasnika stana posebno uz navodjenje pravnog osnova sticanja vlasništva. Ukoliko se ispostavi da za kolektivnu stambenu zgradu nikada nije izdata gradjevinska dozvola, tada je potrbno obratiti se samo Skupštini zgrade i pribaviti potrebnu saglasnost od svakog vlasnika stana posebno uz navodjenje pravnog osnova sticanja vlasništva.
Da, ali se spajanje ne mora izvršiti odmah, već se može izvršiti i tokom građenja objekta - pre izdavanja upotrebne dozvole.
Članom 53a.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.
Napominjemo da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se u konkretnom slučaju građevinska dozvola, odnosno upotrebna dozvola može izdati investoru koji ima odgovarajuće pravo na svim parcelama koje su predmet zahteva.
Član 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji formulisan je tako da podrazumeva da mogućnost spajanja susednih parcela postoji samo ukoliko je isto lice vlasnik svih parcela koje se spajaju.
Ukoliko na nekoj od parcela postoji drugačiji imovinsko-pravni režim, odnosno ukoliko je treće lice vlasnik ili suvlasnik neke od parcela, mišljenja smo da u tom slučaju ne postoje uslovi za primenu člana 68. stav 1. Zakona, odnosno da nije moguće spajanje susednih katastarskih parcela na osnovu elaborata geodetskih radova.
Članom 3. stav 1. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. Zakon) propisano je da se ustanove osnivaju radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja. Takođe, u stavu 4. istog člana propisano je da se za obavljanje delatnosti, odnosno poslova utvrđenih zakonom koji se odnose na javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, mogu osnivati ustanove ili preduzeća.
„Infrastruktura železnice Srbije“ a. d. nije osnovano u formi ustanove, niti obavlja neku od delatnosti za koje je Zakonom o javnim službama propisano osnivanje ustanove. Imajući to u vidu, mišljenja smo da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 18. tačka 4) Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno za oslobođenje od plaćanja takse za podnosioca zahteva.
Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.
Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u konkretnom slučaju bilo reči o upravljanju stvarju u zajedničkoj svojini vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, za postavljanje stubića je neophodno pribaviti saglasnost suvlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.
Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta (Direkcija za puteve grada Beograda) i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.
Ukoliko ste sada u katastru nepokretnosti evidentirani kao jedini vlasnik na zemljištu i objektu na kome se vrši dogradnja, nije potrebno pribavljati navedenu saglasnost.