Oblast: Ostalo

Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.

Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.

01.11.2016.
Da li je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog zemljišta za potrebe izgradnje objekta za smeštaj poljoprivrednih proizvoda (pomoćni) na parcelama u seoskom građevinskom području. Parcele su određena zemljištem uz zgradu - objekat kao 500m2 , pod objektom 36m2 i voćnjak 3. kl. 238m2. Obzirom da će planirani objekat biti postavljen na ukupno 4 parcele od kojih dve imaju određeno (500m2) zemljište uz zgradu obj.... a dve su voćnjak 3. kl. DA LI JE POTREBNO IZVRŠITI PROMENU NAMENE POLJPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA ZA IZGRADNJU POMENUTOG OBJEKTA IZ ČLANA 145 ZOPlZ

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat za izgradnju pomoćne zgrade.

31.10.2016.
Na osnovu resenja gradske opstine kat. parcela dodeljena je u zakup javnim oglašavanjem sa početnom cenom koju je utvrdio nadležni organ poreske uprave. Ugovor o zakupu radi gradnje zakljucen je na 99 godina a cena je placena u celosti (tada je za uplatu u celosti prema vazecoj Odluci o građevinskom zemljištu uračunato umanjenje od 30%). Ugovor je zaključen 2011. godine. U ugovoru je navedena i obaveza zakupca da izgradi objekat na parceli u skladu sa urbanističkim uslovima i zaključi ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište o plaćanju naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Da li je u skladu sa članom 103. stav 2. (ili nekim drugim članom) moguće utvrditi pravo svojine na predmetnoj kat. parceli.

Članom 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisano je da se zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je predmetni ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini zaključen 2011. godine, odnosno nakon stupanja na snagu aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji. Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju ne postoji pravni osnov za primenu odredaba člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

18.10.2016.
kao punomoćenik i glavni projektant, sam za investitora ishodovao Građevinsku dozvolu za izgradnju kompleksa silosa. Sastavni delovi ovog kompleksa su: Prijemni bunker, baterija silosa kapaciteta 9950m3, aspiraterska kuća, dva elevatorska stuba, sušara, tampon ćelija, saobraćajnice, hidrantska mreža i postrojenje za skladištenje i regulaciju TNG-a. Građevinska dozvola glasi na sve ove objekta. Investitor se odlučio da ove godine izgradi sledeće elemente projekta: aspiratersku kuću, dva elevatorska stuba, sušaru, tampon ćeliju, saobraćajnice, hidrantsku mrežu i postrojenje za skladištenje i regulaciju TNG-a. Ja sam kroz objedinjenu proceduru aplicirao: početak izgradnje I faze, kao i završetak temelja I faze. Objekte prve faze smo izgradili. Sada krećem u aplikaciju završenosti objekata u konstruktivnom smislu. Međutim, imam bojazan da, ukoliko završim ovu aplikaciju, neću moći da izvršim aplikacije za ostale elemente iz građevinske dozvole u drugoj fazi, verovatno dogodine. Naime, investitor nije u mogućnosti da bateriju silosa i prijemni bunker izgradi ove godine. Moje pitanje je: \'\'Ako sada apliciram za završetak objekta u konstruktivnom smislu i završim proceduru do upotrebne dozvole, kako ću aplicirati sa istom građevinskom dozvolom ponovo kroz proces izgradnje II faze? Nisam do sada radio ovakav proces, pa se plašim da će ova aplikacija (građevinska dozvola) biti stornirana za dalje (tj. za drugu fazu)\'\'. Potsećam Vas da prilikom ishodovanja građevinske dozvole nisam spomenuo faznu izgradnju, jer investitor nije tako planirao.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, možete podneti izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu nakon prve faze izgradnje kroz CIS, bez obzira na to što građevinskom dozvolom nije predviđena fazna izgradnja.

Moguće je podneti izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu samo u slučaju da je reč o delu objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu, i može se kao takav samostalno koristiti, imajući u vidu sledeću odredbu:

Članom 3. st.1. tač. 3) Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata (ovde) propisano je da se tehnički pregled vrši i za za delove objekta koji nisu građevinskom dozvolom predviđeni kao posebne faze, a koji prema mišljenju Komisije ili u skladu sa tehničkom dokumentacijom predstavljaju tehničko-tehnološke celine i mogu se kao takvi samostalno koristiti.

14.10.2016.
Poštovani, Tast ima ponudu da kupi plac, gde bi želeo da sagradi po prvi put svoju porodičnu kuću. Ubrzo smo saznali da su praktično svi placevi, dobijeni u zakup od PKB ili nekog drugog kombinata, a ti ljudi naknadno prodaju placeve vec 30tak godina unazad, jer predstavljaju dobru lokaciju. Koliko shvatamo, ova naselja su izgradjena na tim parcelama koja su u zakupu. Da li je moguće kupiti te placeve i graditi na njima? Da li postoje neki pravni okviri na koje treba obratiti pažnju?

Sticanje i prenos prava svojine na nepokretnostima regulisani su odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – Odluka US RS i 96/15). U vezi sa tim, ukazujemo na odredbe člana 60. Zakona o državnom premeru i katastru, kojima je propisano da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Shodno tome, pravo svojine na nepokretnosti može se steći samo od vlasnika, koji je kao takav evidentiran u katastru nepokretnosti.

Napominjemo da se Pozivni centar bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona. Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanjeu konkretnim slučajevima.

14.10.2016.
mi nemamo nameru da izvodimo bilo kakve radove na građevinskom zemljištu ili objektu. Radovi se izvode isključivo u posebnom delu objekta čiji smo vlasnici 1/1, i kao takvi upisani u katastar nepokretnosti. Radovima se ne utiče na bilo koji zajednički deo zgrade (noseće stubove, fasadu i sl). Iz vašeg odgovora mi možemo zaključiti da je za svaku adaptaciju, renoviranje, ili investicion održavanje posebnog dela u zgardi (stana ili poslovnog prostora) potrebna saglasnost vlasnika ostalih posebnih delova zgrade, obzirom da je zgrada u susvojini više lica (vlasnika posebnih delova zgrade). Ali to svakako nije slučaj zato što bi to značilo da niko u Beogradu u praksi ne bi mogao na legalan način da dobije rešenje iz člana 145. za adaptaciju, ili investiciono održavanje stana, zato što u svakoj zgradi postoji bar jedan komšija koji iz samo sebi znanih razloga ne želi da sarađuje. Naše pitanje se odnosi specifično na promenu namene prostora iz poslovnog u stambeni prostor, zato što nakon te prenamene zgrada postaje stambena zgrada u smislu Zakona o održavanju stambenih zgrada što bi mogli imati uticaj na vlasnike ostali posebnih delova. Međutim u propisima koje ste naveli u odgovoru nismo videli nikakvu razliku između procedure i potrebne dokumentacije za dobijanje rešenja iz 145. za adaptaciju poslovnog prostora koji se vodi kao poseban deo zgrade (za koji smatramo da svakako nije potrebna sagalasnost vlasnika ostali posebnih delova zgrade iz razloga koji smo gore naveli, i zato što smo u praksi ishodovali desetine dozvola za adaptaciju posebnih delova zgrade bez saglasnosti vlasnika ostalih posebnih delova zgrade) i promene namene iz poslovnih u stambeni prostor.

Ukoliko je reč o promeni namene uz izvođenje građevinskih radova posebnog dela zgrade čiji ste jedini vlasnik, nije potrebno pribaviti saglasnost vlasnika drugih posebnih delova zgrade, jer pravo svojine na posebnom delu zgrade (objekta) predstavlja odgovarajuće pravo na objektu, u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

13.10.2016.
Zadruga je vlasnik skladišnog kompleksa na parceli na kojoj ima pravo korišćenja, a koja je u državnoj svojini. Drugo pravno lice je legalizovalo svoj skladišni objekat na istoj parceli ali je u katastarskoj evidenciji samo vlasnik objekta a ne i (su)korisnik parcele. Ne možemo da postignemo dogovor oko podele parcele pa drugo pravno lice „preti“ sudskim razvrgnućem suvlasničke ili sukorisničke zajednice. Zadruga ima stav da ne postoji ni suvlasnička ni sukorisnička zajednica pa prema tome nema uslova za primenu stavova 5 i 7 člana 106. Zakona o planiranju i izgradnji. Da li smo u pravu ?

Članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji regulisani su slučajevi uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, odnosno jedinstvenog predmeta prava svojine katastarske parcele izgrađenog građevinskog zemljišta sa objektima sagrađenim na njoj. U stavu 2. regulisana je situacija kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, dok je u stavu 3. propisan način uspostavljanja jedinstva nepokretnosti kada je na jednoj parceli upisano više sukorisnika, odnosno suvlasnika, a samo jedan od njih je vlasnik objekta izgrađenog na toj parceli.

Iz opisa datog u Vašem pitanju, može se zaključiti da je reč o situaciji regulisanoj u članu 106. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Preduslov za uspostavljanje jedinstva nepokretnosti je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta bude evidentiran kao vlasnik, odnosno korisnik građevinskog zemljišta na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen.

Na osnovu navoda iz Vašeg pitanja može se zaključiti da predmetno pravno lice nema pravo korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem se nalazi legalizovani objekat. Takođe, članom 105. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13).

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da je za eventualno razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda neophosno da zainteresovano lice prethodno bude evidentirano kao vlasnik, odnosno korisnik građevinskog zemljišta. U tom smislu, bilo bi potrebno prethodno pokrenuti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u posebnim slučajevima, propisan članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra nije obavezujuće, kao i da je stanovište nadležnog suda jedino merodavno u slučaju eventualnog pokretanja sudskog postupka za razvrgnuće suvlasničke zajednice.

11.10.2016.
Poštovani, ovih dana bi trebalo da potpišemo Ugovor o zakupu poslovnog prostora sa zakupodavcem, čiji poslovni prostor nema upotrebnu dozvolu. Zanima nas da li, i kom slučaju, mi možemo da snosimo odgovornost zbog toga?

Zaključenjem ugovora o zakupu nastaju obligaciono-pravni odnosi između strana potpisnica. Pitanja u vezi sa ugovorom o zakupu nisu regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, već Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni list SCG“ broj 1/03), i to čl. 567 – 599. Shodno tome, obaveza zakupca sastoji se u tome da se pridržava odgovarajućih odredaba zaključenog ugovora i Zakona o obligacionim odnosima.

Ukazujemo na činjenicu da je članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole uz koji je priložen nalaz komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu i predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, nadležni organ nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.

10.10.2016.
Poštovani, u toku izrade projektne dokumentacije za rekonstrukciju objekta susreli smo se sa problemom administrativne prirode.Naime, objekat koji je izgrađen 1971. godine i ima građevinsku i upotrebnu dozvolu.U katastru nepokretnosti upisan je sa tri puta manjom površinom od izgrađene.Obe dozvole nemaju podatke o spratnosti, a ni o bruto ili neto površini objekta.Arhivska projektna dokumentacija, koja se navodi i u pomenutim dozvolama postoji i to u arhivi institucije kopja je izdala dozvole(opština).Problem je što projektna dokumentacija nema tablično jasno navedene bruto i neto površine, već ih je moguće sagledati kroz grafčku dokumentaciju.Investitor je pokrenuo izmenu tehnički podataka građevinske dozvole, i upis spratnosti nije sporan.Ostaje pitanje površine, na osnovu koje bi se izmenili podaci u katastru nepokretnosti.Opštinski organ nema mogućnosti da na osnovu grafičke dokumentacije izvrši specifikaciju površina po etažama, koja je neophodna za ispravljanje podataka o površini u katastru.Na taj način je zaustavljena izrada projektne dokumentacije rekonstrukcije, jer podaci u vlasničkom listu o površini objekta su netačni.Molim vas da nam pojasnite koji su mehanizmi za ispravljanje ovakvih grešaka iz prošlosti?Ko je nadležan i na koji način se vrši veštačenje i utvrđivanje podataka koji su trebali biti upisani u izdatim dozvolama?Inače, objekat pripada aerodromskom kompleksu i sada je u nadležnosti Ministarstva.Hvala na odgovoru unapred.

Ispravke grešaka u podacima koji su evidentirani u katastru nepokretnosti nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Članom 137. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15) propisano je da u postupku održavanja katastra nepokretnosti Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke, ispravlja sve utvrđene greške, nedostatke i propuste u podacima o nepokretnostima. Greške, nedostaci i propusti o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima, mogu se ispraviti u roku od deset godina od dana upisa u održavanju katastra nepokretnosti, ili u roku od deset godina od dana početka primene katastra nepokretnosti. Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje o ispravci, protiv koga se može izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o državnom premeru i katastru, u cilju ispravke grešaka u katastru nepokretnosti neophodno je da se obratite nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti u sastavu Republičkog geodetskog zavoda, kako biste dobili detaljnije informacije u pogledu načina sprovođenja postupka ispravke uočenih grešaka.

06.10.2016.
Posedujemo plac koji je kupljen od stambene zadruge veličine 6 ari i svu potrebnu dokumentaciju. Određena je građevinska linija i omeđavanje istog. Međutim, pre par godina,sasvim slučajno smo otkrili da su tačke međa promenjene.(linije susednog place idu po sredini naše kuce t.j. placa) Dobili smo objašnjenje da je to rezultat avionskog snimanja.Gde po novom imamo 4 ara . Obracali smo se nebrojeno puta katastru i do dan danas nismo dobili nikakvo resenje.Smatramo da je takva neodgovornost nedopustiva.

Pitanja u vezi sa određivanjem granica katastarskih parcela definisana su odredbama Zakona o državnom premeru i katastru, a ne Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 8. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da je za poslove državne uprave koji se odnose na državni premer nadležan Republički geodetski zavod. U članu 10. stav 1. istog Zakona propisano je da su u delokrugu Zavoda, između ostalog, i poslovi državne uprave koji se odnose na katastarski i komasacioni premer. Prema članu 45. Zakona o državnom premeru i katastru, katastarski premer vrši se u katastarskoj opštini ili njenom delu, i sadrži, između ostalog, obeležavanje granica katastarske parcele.

Imajući u vidu napred navedeno, za dobijanje dodatnih informacija u vezi sa obeležavanjem granica katastarske parcele i ispravkom eventualnih grešaka, možete se obratiti nadležnoj organizacionoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda.

05.10.2016.
Članom 144. ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI predviđeno je da za grobnice i spomenike na groblju nije potrebno odobrenje za izgradnju, moje pitanje glasi: Koja je procedura za izdavanje odobrenja za postavljanje spomenika,biste,poznate ličnosti na određenoj lokaciji,na privatnom posedu,a kako na javnoj površini,a takođe i za postavljanje spomen ploča na česmama. Da li je potrebna građ.dozvola ili odobrenje za izgradnju za ove slučajeve,a ako jeste koja je dokumentacija potrebna za njihovo izdavanje.

Članom 146.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da izgradnju i postavljanje spomenika i spomen obeležja na površinama javne namene obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove kulture. Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.

Prema tome, potrebno je da se obratite nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Pitanja i odgovori | Ostalo

Oblast: Ostalo

11.10.2016.
Poštovani, ovih dana bi trebalo da potpišemo Ugovor o zakupu poslovnog prostora sa zakupodavcem, čiji poslovni prostor nema upotrebnu dozvolu. Zanima nas da li, i kom slučaju, mi možemo da snosimo odgovornost zbog toga?

Oblasti