Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora propisana su članom 176. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom je propisano da je inspektor ovlašćen da, ukoliko utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor nema ovlašćenje da donese rešenje koje bi sadržalo drugačiji nalog, odnosno ne postoji mogućnost da investitor naknadno pribavi građevinsku dozvolu za objekat čije građenje je otpočeto bez građevinske dozvole
Pojam građevinske parcele definisan je članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji, kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.
Ukoliko predmetna parcela nema pristup, tj „izlaz“ na javnu saobraćajnu površinu, ne može se smatrati građevinskom parcelom, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Posebni slučajevi formiranja grtađevinske parcele propisani su članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za:
- građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja;
- postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija.
Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona, lokacijski uslovi se ne mogu izdati za parcelu koja ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Članom 69. stav 10. i 11. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana, (u koje spada i komunalna infrastruktura) investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemnjišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U navedenom slučaju, ne formira se građevinska parcela za predmetno zemljište, niti se dostavlja dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima u smislu Zakona.
Takođe, članom 16. stav 2. tačka 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu prilaže, između ostalog, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.
Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za podzemne delove komunalne infrstrukture ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko - pravnim odnosima sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele. Kada je reč nadzemnim delovima komunalne infrstrukture, primenjuju se odredbe Zakona koje regulišu formiranje građevinske parcele, odnosno postoji obaveza rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na neki od načina propisanih Zakonom, kao i prilaganja dokaza o tome uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Sanacija terena nije posebno regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 2. tačka 28) Zakona propisano je da pripremni radovi, između ostalog, obuhvataju i zemljane radove i radove kojima se obezbeđuje
sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.).
Takođe, članom 93. Zakona propisano je da uređivanje građevinskog zemljišta obuhvata njegovo pripremanje i opremanje, pri čemu pripremanje, između ostalog, obuhvata i saniranje terena.
Postupak stručne kontrole regulisan je odredbama člana 132. Zakona o planiranju i izgradnji i sprovodi se u postuku van objedinjene procedure, odnosno ne vrši se kroz Centralni informacioni sistem.
Za informacije o dostavljanju idejnog projekta za potrebe stručne kontrole od strane revizione komisije potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu (član 102), dok pretvaranje prava korišćenja (ili prava na državinu) u pravo svojine na objektu nije predviđeno, odnosno omogućeno.
Pozivni centar se bavi isključivo davanjem mišljenja i pojašnjenja odredbi važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata koji su doneti na osnovu njega i ne raspolaže informacijom o propisima koji su važili 1954. godine, kao ni da li je prema tada važećim propisima bilo predviđeno izdavanje upotrebne dozvole, u kojoj formi i ko ju je eventualno izdavao.
Ovlašćenje za raspolaganje objektom ima jedino njegov vlasnik, odnosno lice koje je u evidneciji katastra nepokretnosti upisano kao vlasnik objekta.
Pitanje upisa zemljišta u katastar nepokretnosti nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US RS i 96/15).
Detaljnije informacije i uputstva u vezi sa upisom prava svojine na zemljištu možete pronaći na zvaničnoj internet stranici Republičkog geodetskog zavoda, posredstvom sledećeg linka: http://www.rgz.gov.rs/template1a.asp?PageName=2012_10_05_01&LanguageID=1
Ukoliko je objekat o kome je reč izgrađen bez građevinske dozvole, upućujemo Vas na odredbe Zakona o ozakonjenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 96/15), kojim su uređeni uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju. Tekst Zakona možete pronaći posredstvom sledećeg linka: http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00191/Zakon-o-ozakonjenju-objekata.pdf
U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisano je da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet.
Članom 7. stav 3. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) propisano je da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. U okviru poslova koji su mu Zakonom povereni, Republički zavod za statistiku objavljuje indekse potrošačkih cena na mesečnom nivou, koji su javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Zavoda.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o zvaničnoj statistici, nadležni organ je dužan da prilikom utvrđivanja usklađene predračunske vrednosti objekta primenjuje indekse potrošačkih cena koji objavljuje Republički zavod za statistiku.
Ukoliko nadležni organ utvrdi da u konkretnom slučaju uplaćeni iznos takse ne odgovara usklađenoj predračunskoj vrednosti objekta, dužan je da o tome obavesti podnosioca zahteva, kao i da mu prezentuje na koji način, odnosno primenom kojih podataka i načina obračuna je utvrdio usklađenu predračunsku vrednost objekta.
U slučaju da nadležni organ ne raspolaže podacima o indeksima potrošačkih cena za čitav obračunski period, trebalo bi da se obrati Republičkom zavodu za statistiku, radi dobijanja zvaničnih podataka koji mu nedostaju.
Članom 201. stav 5. tačka 25. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. U skladu sa citiranom odredbom Zakona, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture doneo je Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 22/15).
Shodno članu 106. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku ne primenjuju se odgovarajuće odredbe iz planskog dokumenta za tu zonu, ali se primenjuju odredbe Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, u delu koji reguliše pojedina pitanja.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.
Članom 17. stav 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11) propisano je da skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade (o kojima se radi u konkretnom slučaju).
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada, prilikom prilaganja dokaza o odgovarajućem pravu na objektu za izvođenje predmetnih radova trebalo bi priložiti odluku skupštine zgrade o izvođenju ovih radova, donetu saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.
Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
To je regulisano odredbama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 42/2013), koji donosi Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu člana 57. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11).