Oblast: Ostalo

Trotoar je sastavni deo saobraćajnice  (ulice) čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave. Upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane Skupštine jedinice lokalne samouprave i najčešće se radi o JP Direkciji za izgradnju.

Treća fizička lica ne mogu stoga pribavljati na svoje ime bilo kakave dozvole za izvodjenje radova na javnim površinama niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Predlažemo da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate sanaciju tog dela trotoara.

Pretvaranje u stan ili poslovni prostor  zajedničke prostorije ili pripajanje zajendičke prostorije         susednom stanu regulisano je Zakonom o održavanju stambenih zgrada (čl. 21 i 22.).

             Lice koje smatra da mu je odlukom Skupštine zgrade povređeno neko pravo ili pravni interes,         shodno čl. 20 Zakona o održavanju stambenih zgrada , može tu odluku pobijati pred nadležnim            sudom.

Sastav komisije za tehnički pregled objekta regulisan je članovima 155. i 156. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14), kao i članovima 16. i 17. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/15 i 29/16).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je investitorima da po sopstvenom nahođenju izaberu vršioca tehničkog pregleda, pri čemu to mora biti komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa Zakonom i navedenim Pravilnikom.

Međutim, iako investitori imaju slobodu izbora u pogledu poveravanja vršenja poslova tehničkog pregleda (u granicama postavljenim odredbama Zakona i Pravilnika), vršioci tehničkog pregleda u potpunosti snose odgovornost za svoj rad, kao i za eventualne štetne posledice koje iz toga mogu proizaći.

Naime, članom 129a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, mora biti osigurano od odgovornosti za štetu koju može pričiniti drugoj strani, odnosno trećem licu. U vezi sa tim, članom 212. Zakona propisana je prekršajna novčana kazna u rasponu od 500.000 do 2.000.000 dinara za privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja poslove izrade i kontrole tehničke dokumentacije, odnosno koje je izvođač radova, vršilac stručnog nadzora ili tehničkog pregleda, ako nije osigurano od odgovornosti za štetu.

Takođe, članom 6. stav 2. tačka 2. Pravilnika o uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 40/15) propisano je da suma osiguranja koju privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je vršilac tehničkog pregleda mora obavezno obezbediti ugovorom o osiguranju od profesionalne odgovornosti, iznosi minimalno 50.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Pod osiguranjem od profesionalne odgovornosti, u smislu odredaba Pravilnika, smatra se zaštita od posledica stručne greške koja nastane tokom obavljanja poslova za koje je ugovarač (privredno društvo, odnosno drugo pravno lice) registrovan.

U skladu sa članom 70. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa članom 70. stav 13. ovog Zakona, pravnosnažno rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele je osnov za provođenje promene kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, pre podnošenja zahteva za upis prava svojine organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, neophodno je izdejstvovati rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele.

Izuzetak od ovog pravila propisan je u članu 105. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema odredbama citiranog člana, ukoliko se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. Zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa Zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. U tom slučaju, organ nadležan za imovinsko pravne poslove jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište, jednim rešenjem utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom. Po pravosnažnosti predmetnog rešenja, vlasnik objekta u skladu sa Zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Ne.

U skladu sa čl.2. tač.10) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta.

Da, za izvođenje radova na pretvaranju zajedničke prostorije stambene zgrade  u stambeni prostor treba priložiti odluku skupštine zgrade o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambeni prostor, donetu većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade u skladu sa čl.21.st.1 i 3. Zakona o održavanju stambenih zgrada, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.21.st.1. Zakona o održavanju stambenih zgrada, skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore u stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata.

Shodno čl.21.st.3. ovog zakona, odluka iz stava 1. ovog člana donosi se većinom od ukupnog broja članova skupštine zgrade.

Situacija koju ste opisali podrazumeva da je neophodno sprovesti dva administrativna postupka pred nadležnim organima, kako biste bili u mogućnosti da dobijete građevinsku dozvolu za planiranu dogradnju legalizovane kuće.

Najpre je neophodno izvršiti promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko. Članom 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/06, 41/09 i 112/15) propisano je da se zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta podnosi Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Uz zahtev se dostavljaju:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Članom 25. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je da se za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća naknada, pri čemu obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica. Uz zahtev se podnosi:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;
• kopija plana katastarske parcele;
• izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele.

Članom 26. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je i da se naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva.

Nakon sprovedenog postupka promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je izvršiti spajanje susednih parcela istog vlasnika, saglasno članu 68. Zakona o planiranju i izgradnji. Spajanje susednih parcela istog vlasnika vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova, koji se izrađuje se u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru. Nakon izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik parcele podnosi zahtev za ispravku granica parcele Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti. Uz zahtev se podnosi i dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima, a troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik katastarske parcele.

Potrebno je prvo utvrditi da li je odstupanje u pogledu spratnosti nastalo zbog različitih standarda koji su se koristili 1966.god.za označavanje spratnosti i da li je razlika u površini objekta nastala eventualno, zbog novih metoda merenja koji su korišćeni u vreme izrade Katastra. Pri tom je potrebno imati u vidu da postoji određeni opseg dozvoljenog odstupanja koji je regulisan i Pravilnikom o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti (Sl. Glansik RS br. 7/2016).

Ukoliko ni ove provere ne daju drugačije rezutate, u tom slučaju očigledno je da je do odstupanja nastalo ili u vreme izgradnje ili nakon toga, što znači da bi u tom slučaju trebalo prvo, u postupku ozakonjenja pribaviti rešenje o ozakonjenju crpne stanice te nakon pravnosnažnog upisa u RGZ SKN, pokrenuti u elektronskom sistemu CEOP novi postupak za rekonstrukciju crpne stanice.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. To je regulisano odredbama Zakona o javnim putevima, koji možete pronaći ovde.

Odredbama čl.58 Zakona o javnim putevima propisani su radovi na redovnom održavanju, dok su čl.59. ovog zakona propisani radovi na periodičnom održavanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta.

Član 58.

Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:

1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;

2) mestimično popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;

3) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljišnog pojasa;

4) uređenje bankina;

5) uređenje i očuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;

6) čišćenje i uređenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;

7) popravka putnih objekata;

8) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije;

9) čišćenje saobraćajne signalizacije;

10) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

11) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;

12) košenje trave i uređivanje zelenih površina na putu i zemljišnom pojasu;

13) čišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta, parkirališta, bankina, rigola.

Član 59.

Radovi na periodičnom održavanju javnog puta obuhvataju: ojačanje kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i pojačano održavanje.

Radovi na ojačanju kolovozne konstrukcije jesu naročito:

1) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;

2) obrada površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;

3) nanošenje novog asfaltnog sloja po celoj širini kolovoza određene nosivosti;

4) korekcija oblika postojećeg zastora ili kolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naročito:

1) selektivno obnavljanje, zamena i pojačanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena poprečnih

nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;

2) zamena složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;

3) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;

4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;

5) postavljanje nove saobraćajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi na pojačanom održavanju javnog puta (poboljšanje javnog puta), jesu naročito:

1) ublažavanje pojedinih uzdužnih nagiba i ispravka pojedinih krivina;

2) proširenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraćim delovima puta;

3) proširenje raskrsnica u nivou;

4) zamena drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;

5) saniranje klizišta i odrona;

6) sanacija i izrada potpornih, obložnih i portalnih zidova;

7) zamena ili izrada drenažnog sistema za odvodnjavanje podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta;

8) postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog člana izvode se prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa ovim zakonom, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju iz stava 5. ovog člana, pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta overava Ministarstvo za državne puteve, a za opštinske puteve i ulice opštinski odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja.

Overa iz stava 6. ovog člana prestaje da važi ako se radovi ne započnu u roku od godinu dana od dana izvršene overe.

Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja, obrazuje komisiju za tehnički pregled izvedenih radova na periodičnom održavanju javnog puta i izdaje akt o prijemu tih radova.

Odredbama čl.209. i 211. Zakona o planiranju  propisane su mere u slučaju  kada građevinski ispektor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.

Potrebno je da se ponovo obratite ministarstvu nadležnom za poslove urbanizma i građevinarstva. Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana podnosi nadležni urbanistički inspektor, zahtev iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana građevinski inspektor, zahtev iz stava 1. tačka 6) ovog člana urbanistički, odnosno građevinski inspektor, a zahtev iz stava 1. tač. 5) i 7) ovog člana organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.