Oblast: Ostalo

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u skladu sa čl.47. Zakona o državnoj upravi („Sl.glasnik RS“ br.79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014), sarađujući u zajedničkim pitanjima koja se tiču primene Zakona o planiranju iizgradnji („Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/20122, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US,  98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014) i Zakona o vodama („Sl.glasnik RS“br. 30/10 i 93/12) donose Uputstvo o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, koje možete pronaći ovde.

U skladu sa ovim Uputstvom, vodna saglasnost i vodna dozvola pribavljaju se van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama. Ovim uputstvom propisano je da vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i izdavanje upotrebne dozvole,  odnosno da vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Posebni slučajevi formiranja građevinske parcele propisani su u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji, te kako se iz vašeg pitanja može zaključiti da se radi o izgradnji ulice - javnog puta kao linijskog infrastrukturnog objekta iz čl. 2 tač 26 Zakona o planiranju i izgradnji, to se u tom slučaju ne primenjuju opšta pravila za parcelaciju i preparcelaciju propisana u članu 65 Zakona o planiranju i izgradnji i Praviniku o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Projekat parcelacije za potrebe izgradnje ulice - javnog puta izrađuje se u skladu sa čl. 69 st. 1 Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko se radi o linijskom infrasrukturnom objektu - javnom putu koji se prostire preko teritorije 2 ili više katastaraskih opština, pre izdavanja upotrebne dozvole formira se jedna ili više građevinskih parcela  tako da svaka građevinska parcela predstavlja zbir pojedinačnih delova katastarskih parcela unutar granica jedne katastarske opštine.

S obzirom da je u Centralnom informacionom sistemu od 1. januara 2016. jodine obezbeđena javna dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, mišljenja smo da registrator nema obavezu propisanu čl. 53. st.1. tač.2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Investitor izgradnje objekata iz člana 26a  i člana 27 Zakona o planiranju i izgradnji, obzirom da se radi o objektima javne namene (član 26a Zakona), odnosno o dobrima u opštoj upotrebi (u skladu sa čl. 10 st. 2 i čl. 11  Zakona o javnoj svojini), odnosno objektima od opšteg interesa (čl. 2 Zakon a o komunalnim delatnostima), izuzetno i objektima za vršenje komunalne delatnosti koja je u skladu sa čl. 2. St. 3 Zakona o komunalnim delatnostima proglašena za delatnost od lokalnog interesa  na nivou jedinice lokalne samouprave, od početka primene Zakona o javnoj svojini (6.10.2011.god.) može biti jedino jedinica lokalne samouprave i to po osnovu prava javne svojine na neizgrađenom građevinskom zemljištu ili objektu čija se dogradnja ili rekonstrukcija vrši.

Izuzetno, investitor izgradnje objekata na nivou lokalne samouprave može biti i javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave pod uslovima iz čl. 44 st. 3 Zakona o javnoj svojini, ali javno preduzeće ne može biti  investitor izgradnje:

10. dobara u opštoj upotrebi – javnih puteva označenih u članu 10. st. 7  Zakona o javnoj svojini,
11. dobara od opšteg interesa – mreža iz člana 11 st. 3 Zakona o javnoj svojini koja služe obavljanju privredne delatnosti zbog koje je to javno preduzeće i osnovano od strane jedinice lokalne samouprave (komunalni infrastrukturni objekti za vršenje delatnosti iz čl. 2 Zakona o komunalnim delatnostima).

Titular prava javne svojine (u ovom slučaju jedinica lokalne samouprave) može ovlastiti javno preduzeće čiji je osnivač da u njeno ime i za njen račun vrši investitorske poslove (podnosi zahteve, izradjuje tehničku dokumentaicju, pribavlja ostalu potrebnu dokumentaciju i sl.), ali javno preduzeće ne može biti investitor niti može steći svojinu na objektu koji se gradi, dograđuje ili rekonstruiše, već taj objekat može biti jedino u javnoj svojini osnivača – jedinice lokalne samouprave.

Fizičko lice ne može biti investitor izgradnje ovih objekata. Izuzetno, ukoliko se radi o objektu iz čl. 11 st. 5 Zakona o javnoj svojini, mreži ili delu mreže koji služi isključivo za potrebe jednog ili više lica, u tom slučaju ta mreža kao infrastrukturni objekat (ali ne kao komunalni infrastrukturni objekat)   može biti u svojini tih lica, što znači da  samo u tom slučaju fizička lica mogu biti investitori izgradnje. Na ova lica i na izgradnju ovih objekata međutim, ne može se primeniti član 69. Zakona o planiranju i izgradnji jer se ne radi o izgradnji komunlanih infrastrukturnih objekata, već se primenjuje opšti režim koji je predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, što znači da ova lica prilikom dobijanja rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji, moraju imati odgovarajuće pravo na zemljištu u skladu sa čl. 135 tog Zakona.  

Da.

U skladu sa čl.10.st.5. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“, br.69/2012), energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, dogradnji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred.

Članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) su određeni posebni slučajevi formiranja građevinske parcele za linijske infrastrukturne objekte i komunalnu infrastrukturu.  

U skladu sa čl.69. st.3. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte iz člana 2. tač. 26) i 27), elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U skladu sa članom 2. tač. 26) i 27) Zakona:

26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom;

27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova, odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;

Takođe, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je donelo Mišljenje o primeni odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, koje možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova na rekonstrukciji izdaje se rešenje o odobrenju izvođenja radova, saglasno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

U stavu 2. citiranog člana propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji (na koji se upućuje u članu 145. stav 2. Zakona) propisano je da se pod odgovarajućim pravom smatra pravo svojine, pravo zakupa, kao i druga prava propisana zakonom.

Ukoliko investitor, uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, dostavi dokaz da poseduje neko od prava propisanih odredbama Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu rešenih imovinsko-pravnih odnosa (kao i ostalu dokumentaciju propisanu članom 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem), stekli su se zakonski uslovi za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova. U suprotnom, ne postoji pravni osnov da nadležni organ izda predmetno rešenje.

U skladu sa čl.172. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom.

Odredbama čl. 209 i 211.  Zakona o planiranju i izgradnji propisane su odgovarajuće mere koje se preduzimaju ukoliko nadležni inspektor ne postupa u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji:

Član 209.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako:

1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta (član 46);

2) ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158);

3) ne organizuje javnu prezentaciju urbanističkog projekta (član 63);

4) ne dostavi zahtev građevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena građevinska dozvola (član 147);

5) ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171);

6) ne omogući urbanističkom odnosno građevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspoloživu dokumentaciju (čl. 173. i 175);

7) ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175);

8) ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (član 200).

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz  stava 1. tač. 7) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Član 211.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

To nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već odredbama Zakona o javnim nabavkama.

Članom 23. stav 1. Zakona o javnim nabavkama propisano je da lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude.

Iz citirane odredbe Zakona o javnim nabavkama proizlazi da pravno lice koje je izradilo projektnu dokumentaciju ne može nastupiti kao ponuđač u javnoj nabavci za izvođenje radova definisanih tom dokumentacijom.

Postavljanje sistema video nadzora za vršenje kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već odredaba Zakona o policiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 6/16).

Članom 30. stav 2. tačka 9. Zakona o policiji propisano je da u policijske poslove spada, između ostalog, regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja. Članom 245. stav 5. istog Zakona propisano je da oprema elektronskog i video nadzora prostora i oprema nadzora telekomunikacija predstavljaju pokretne stvari za posebne namene koje koriste službe Ministarstva unutrašnjih poslova čija nadležnost, organizacija i postupanje ima bezbednosni ili poverljivi karakter. Članom 11. tačka 8. Zakona o policiji propisano je da Ministarstvo unutrašnjih poslova donosi i sprovodi posebne planove o izgradnji, korišćenju i održavanju internog informacionog sistema i informacione bezbednosti i sistema video nadzora.

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da ne postoji pravni osnov da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izda akt o postavljanju sistema video nadzora  za vršenje kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima.

Napominjemo da postavljanje bilo koje druge vrste video nadzora nije regulisano pozitivnim propisima Republike Srbije.