Oblast: Ostalo

Na sticanje prava na pretvaranje tavanskog prostora ili nadziđivanje stambene zgrade primenjuje se Zakon o održavanju stambenih zgrada (Sl. glasnik RS br. 44/95, 46/98, 1/2001 – Odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US i 88/2011) i odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa čl. 18 i 21 Zakona o održavanju stambenih zgrada, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni ili nadogradnja može se vršiti samo ukoliko su ispunjena 2 uslova: prvo, ukoliko je Skupština zgrade većinom od ukupnog broja članova donela odluku o tome i drugo, ukoliko je sa stambenom zgradom zaključen i overen pred organom nadležnim za overu ugovor o regulisanju međusobnih odnosa sa investitorom radova.

Pre preduzimanja bilo kakvih radnji u vezi navedenih radova potrebno je od organa nadležnog za izdavanje građevinskih dozvola pribaviti informaciju o lokaciji kako bi se utvrdili podaci o mogućnostima i ograničenjima gradnje na osnovu važećeg planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji nadležni organ izdaje van elektronskog sistema objedinjene procedure.

Sve ostale zahteve shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnose na izvođenje predmetnih radova potrebno je podneti elektronskim putem kroz Centralnu evidenciju objedinjne procedure ovde:

https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Home

Prvo je potrebno podneti zahtev za lokacijske uslove uz koji je potrebno priložiti dokumentaciju iz člana 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glansik RS br. 113/2015) a potom i zahtev za građevinsku dozvolu i potrebnu dokumentaciju (čl. 16 Pravilnika),prijavu radova (čl. 31 Pravilnika) i na kraju zahtev za izdavanje upotrebne dozvole sa potrebnom dokumentacijom (čl. 42 Pravilnika).

Sva dokumentacija koja se prilaže uz zahtev mora biti sačinjena u digitalizovanoj kopiji, potpisana od strane odgovarajućeg lica elektronskim kvalifikovanim sertifikatom u odgovarajućem formatu u skladu sa  Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u   -  koje je dostupno  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

U vezi pitanja koje se odnosi na eventualnu ugradnju lifta,  shodno čl. 1a st. 3 Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (Sl. glasnik RS br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015) u slučaju kada se radi o dogradnji odnosno nadziđivanju stambene zgrade ne postoji obaveza projektovanja a samim tim ni izgradnje lifta.  

Ukoliko je  deoba po vašim rečima izvršena samo u ostavinskom rešenju a ne i promenom u evidenciji prava na nepokretnostima koju vodi RGZ Služba za katastar nepokretnosti, potrebno je istu u skladu sa čl. 74 Zakona o državnom premeru i katastru sprovesti  i kod Katastra i pribaviti shodno čl. 135. st. 6 Zakona o planirnanju i izgradnji saglasnost suvlasnika objekta.

Na pretvaranje tavanskog  prostora u stambeni prostor u stambenoj zgradi izgrađenoj u skladu sa zakonom (izdata građevinska i upotrebna dozvola i izvršena etažna i fizička deoba) shodno čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji podnosi se zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Zahtev se podnosi u elektronskom sistemu objedinjene procedure: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Protected/Home

Uz zahtev se dostavlja dokumentacija označena u čl. 28 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glasnik RS br. 113/2015) u digitalizovanoj kopiji potpisana kvalifikovanim elektronskim sertifikatom odgovarajućeg lica u formatu propisanom Uputstvom – Formati elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovo dostavljanje u CEOP-u - koje je dostupno  na sledećem linku:

http://gradjevinskedozvole.rs/Files/00309/Uputstvo-formati-elektronskih-dokumenata-tehnicke-dokumentacije-i-dostavljanje-u-CEOP-u.pdf

           Osim u slučaju kupovine prvog stana (radi rešavanja stambene potrebe kupca prvog stana i članova njegovog domaćinstva) kada je u skladu sa  važećim poreskim propisima predviđena mogućnost oslobođenja od obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava odnosno povraćaj PDV-a (ukoliko se stan kupuje od investitora), u našem pravnom sistemu nije predviđena takva mogućnost za izgradnju objekta bez razlike da li se radi o stambenom ili stambeno-poslovnom objektu.

            Izgradnja objekata je regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji i odgovarajućim podzakonskim aktima, i osim umanjenja od 30% u slučaju jednokratnog plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koji je investitor dužan da uplati pre početka izvođenja radova na izgradnji objekta, nije predviđena nijedna druga olakšica za investitora. 

U digitalnom sertifikatu moguće je ne samo ukloniti JMBG već i umesto teksta koji je obično prikazan, importovati grafički svojeručni potpis  vlasnika digitalnog sertifikata. Kako digitalne sertifikate izdaju različita sertifikaciona tela ova podešavanja zavise od rešenja za koje se sertifikaciono telo opredelilo.

Predlažemo da se u vezi ovih podešavanja obratite vašem IT administratoru ili sertifikacionom telu koje je izdalo digitalni sertifikat.

Površina  javne namene u smislu odredbi Zakona o planiranju, je svaki prostor koji je planskim dokumentom predviđen za uređenje ili izgradnju objekata javne namene i javnih površina. Objekti javne namene (objekti komunalne infrastrukture, bolnice i druge javne ustanove i sl.) i  javne površine (javni putevi, mostovi, tuneli, granični prelazi, ulice, trgovi, parkovi i sl.) su svi objekti za čiju izgradnju je u smislu odredbi Zakona o eksproprijaciji potrebno da Vlada RS donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa.

Ove objekte Zakon o javnoj svojini određuje kao dobra u opštoj upotrebi (čl. 10 Zakona o javnoj svojini). Ova dobra mogu biti u javnoj svojini Republike, Pokrajine ili Jedinice lokalne samouprave s tim što se posebnim zakonom uređuje način njihovog korišćenja i upravljanja (npr. Zakon o javnim putevima).  

Mreže (infrastrukturni linijski objekti: elektromreža, komunalni infrastrukturni objekti i dr.) su u smislu Zakona o javnoj svojini dobra od opšteg interesa  koja takođe mogu biti u svojini Republike, Pokrajine i Jedinice lokalne samouprave. Postoje i neke mreže koje nisu u javnoj svojini (npr. optički i telekomunikacioni vodovi), za izgradnju tih mreža ne utvrđuje se javni interes ali se najčešće ovi vodovi izvode na javnoj površini (npr. u regulaciji saobraćajnice) i ta okolnost je bitna kod rešavanja imovinskopravnih odnosa radi sticanja odgovarajućeg prava za izgradnju.

       Zakonom o planiranju i zgradnji nije predviđen rok važenja rešenja o odobrenju izvođenja  radova na koje se primenjuje član 145. tog zakona, tako da niti ima mogućnosti niti je potrebno produžavati rok važenja tog rešenja. Potrebno je podneti prijavu radova u lektronskom sistemu objedinjnene procedure ovde ovde https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home , i nakon toga započeti sa izvođenjem radova na koje se odnosi predmetno rešenje.

Na pretvaranje tavanskog prostora (koji predstavlja zajednički deo stambene zgrade) u stambeni prostor ne primenjuje se član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kao u slučaju kada se radi o prenameni stambenog prostora (izgrađenog u skladu sa zakonom) u poslovni prostor ili poslovnog u stambeni ili adaptaciji.

U ovom konkretnom slučaju potrebno je u redovnom postupku kroz elektronski sistem objedinjene procedure pribaviti prvo, lokacijske uslove kako bi se utvrdilo da li postoje mogućnosti ili ograničenja za pretvaranje tavanskog u stambeni prostor ili ne.

Zatim je potrebno rešiti imovinske odnose, odnosno pribaviti odgovarajuće saglasnosti od stanara – vlasnika stanova u stambenoj zgradi u skladu sa odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada, potom podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole a nakon ravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, podneti i prijavu radova.

Sve ove zahteve možete podneti ovde:https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Home.

Uz zahtev u zavisnosti od toga da li se radi o izdavanju lokacijskih uslova, građevinske dozvole ili prijave radova podnosi se dokumentacija iz člana 6., 16.  i 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. glasnik RS br. 113/2015).

Članom 10. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije propisan je opis delatnosti koje obavlja odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema sa licencom 353.

U skladu sa čl.10. ove odluke, lice sa licencom 353 može vršiti izradu sledećih projekata:

• Telekomunikacionih mreža i sistema, mesne, regionalne, magistralne, vazdušne, kablovske, (KDS, Optika, ATC, SDH, PDH, RR sistemi, Mobilna telefonija, SAT sistemi), i dr.;
• Pristupnih mreža (ISDN, ADSL, Primarna i sekundarna kablovska mreža) i dr.;
• Instalacija za distribuciju RA i TV programa, i sistemi ZAS i KDS.;
• Telefonskih, računarskih instalacija i mreža, strukturno kabliranje za stambene i poslovne objekte i dr.;
• Interfonskih i videointerfonskih sistema, video nadzor, internu TV, detekciju gasa i dojavu požara, tehničko obezbeđenje objekta, evidenciju i kontrolu pristupa i dr.;
• Telemetrije, upravljanja procesima i sistemima u industriji, elektroprivredi, vazdušnom, drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju i dr.;
• Upravljanja elektromotornim, i drugim (hidrauličnim i pneumatskim) pogonima, merenja i regulacija na stambenim, poslovnim, industrijskim i javnim objektima i dr.;
• Upravljanja elektromotornim pogonima sa energetskim pretvaračima i povratnim spregama po raznim veličinama, višemotornim pogonima (do 35 KV) u raznim industrijskim pogonima (valjaonice, industrija papira, rudnici, površinski kopovi, itd.);
• Upravljanja sistemima i postrojenjima sa centralnim i distribuiranim sistemima upravljanja (PLC);
• Upravljanja i regulacija industrijskih i drugih procesa;
• Mernih sistema raznih namena;
• Napajanja i NN elektroenergetski razvod (do 1000 V naizmeničnog napona, odnosno 1500 V jednosmernog napona), instalacija uzemljenja i gromobranske zaštite za napred navedene objekte;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za nuklearne objekte i druge objekte koji služe za proizvodnju nuklearne energije, nuklearnog goriva i radioizotopa, za uskladištenje radioaktivnih otpadnih materija, kao i u naučno-istraživačke svrhe u oblasti nuklearne tehnike
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, međunarodne i magistralne gasovode i naftovode za transport, gasovode nazivnog radnog nadpritiska preko 16 bar, skladišta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona i magistralne i regionalne toplodalekovode
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekte za preradu kože i krzna, objekte za preradu kaučuka, objekte za proizvodnju celuloze i papira i objekte za preradu nemetalnih minerala
• Telekomunikacionih mreža i sistema za hidroelektrane i termoelektrane snage 10 MVA i veće;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte kulturnih dobara od nacionalnog i međunarodnog značaja i objekte u njihovoj zaštićenoj okolini i druga zaštićena dobra od nacionalnog i međunarodnog značaja, u skladu sa zakonom;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za postrojenja i uređaje za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima, kao i za objekte za proizvodnju, skladištenje i uništavanje opasnih materija i skladištenje i uništavanje štetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za aerodrome za javni vazdušni saobraćaj:
  • Objekti visokogradnje na aerodromskom kompleksu (putnički terminali, robni terminali, vazduhoplovne baze - hangari, objekti infrastrukture i objekti za radio-navigacionu opremu);
  • Objekti niskogradnje na aerodromskom kompleksu (poletno-sletne staze, rulne staze, pristanišne platforme, hangarske platforme);
• Telekomunikacionih mreža i sistema za mehanizovana teretna i javna putnička pristaništa;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za autoputeve, magistralne i regionalne puteve i saobraćajne priključke na autoputeve, magistralne i regionalne puteve i dr.;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za putne objekte (mostove i tunele) i dr.;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za javne železničke infrastrukture i priključke;
• Telekomunikacionih mreža i sistema za objekte na železničkim prugama (mostovi i tuneli);
• Telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su međunarodnog i magistralnog značaja i za telekomunikacione objekte koji se grade na teritoriji dve ili više opština, zaključno sa glavnim kapacitetima.

Nije moguće.

Kada se planskim dokumentom u konkretnom slučaju izvrši promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, to se odnosi na celu parcelu.

Namena cele parcele mora biti u skladu sa planskim dokumentom.

Pitanje parcelacije je zaseban postupak od postupka promene namene zemljišta, regulisan odredbama člana 65. Zakona o planiranju i izgradnji. (ovde)

Takođe, shodno čl.27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, obradivo poljoprivredno zemljište ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od pola hektara.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji.

Nadležnost za izdavanje odobrenja za postavnjanje objekata i sredstava za oglašavanje je definisana statutom lokalne samouprave.

U skladu sa tim potrebno je da se obratite nadležnom organu.