Oblast: Ostalo
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
|
Član 105. Zakona propisuje da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta, koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti. Propisano je i da se, u slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, jedinstvo nepokretnosti uspostavlja po sprovedenom postupku parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela, kao i da se parcelacija sprovodi se na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata. Član 102. Zakona o planiranjui izgradnji uređuje "konverziju" bez naknade. Stavom 9. tačka 1) ovog člana su od prava na besplatnu konverziju izričito izuzeta privredna društva na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike, tako da radnici likvidiranog preduzeća, čak i kada bi u postupku likvidacije stekli pravo svojine na objektu, ne bi mogli ostvarirti pravo na konverziju bez naknade. Ova činjenica može stimulativno uticati na dogovor oko preparcelacije. Imajući u vidu navedeno, pomenuta privredna društva bi prvo trebala da sa vlasnicima navedenog objekta, koji je pripadao likvidiranom društvu, postignu dogovor oko preparcelacije predmetne parcele, kako bi nakon toga iskoristili pravo na konverziju na novoformiranim parcelama, koje im "pripadnu" kao vlasnicima objekata, bilo da ostvaruju to prava bez ili uz naknadu. Član 106. stav 7. Zakona izričito propisuje da se odredbe koje uređuju razvrgnuće suvlasničke zajednice primenjuju i na lica iz člana 102. stav 9 Zakona, a to su sigurno pomenuti radnici, a možda i privredna društva, ako su kupljena u postupku privatizacije, stečaja i izvršnog postupka. Bez obzira na to što nemaju pravo na besplatnu "konverziju", ta lica imaju pravo na preparcelaciju zajedničke parcele. |
Imajući u vidu princip uspostavljanja jedinstva nepokretnosti, garantovan članom 106 Zakona, jasno je da bi bilo suprotno zakonu omogućiti "konverziju" - pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine u korist likvidiranog društva na koje je upisano pravo korišćenja zemljišta u javnoj svojini, odnosno u korist radnika ako postanu vlasnici tog objekta, pre prethodne preparcelacije tog zemljišta. Ovo naročito imajući u vidu da su objekti ostalih privrednih društva upisani u javne knjige.
Imajući u vidu da svojinu na nepokretnosti-objektu stiče investitor gradjenjem tog objekta u skladu sa zakonom 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jasno je da se izmena građevinske dozvole, po osnovu promene investitora u toku gradnje, može izvršiti samo u delu te dozvole, za objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola. U suprotnom bi se kroz promet građevinske dozvole dozvolio promet već izgrađenih objekata, što bi dovelo i do pravne nesigurnosti na tržištu nepokretnosti.
Obzirom da je izdavanjem upotrebne dozvole za neke od objekata iz građevinske dozvole ista u tom delu konzumirana, jasno je da u tom delu građevinska dozvola ne može da bude izmenjena.
Pogrešno je tumačenje odredbe člana 141. stav 1. Zakona, da novi investitor ne može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole nakon isteka roka od 15 dana od dana prometa građevinske dozvole. Naime, ovaj rok nije prekluzivan jer nije izričito propisan gubitak prava na izmenu građevinske dozvole ako taj rok nije ispoštovan.
Shodno čl.8. st.2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova (ovde), najveći broj stanova po liftu je 30.
Shodno čl.8.st.3. ovog pravilnika, najmanje jedan lift u stambenoj zgradi mora da zadovolji standarde pristupačnosti.
Član 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje nadležnost jedinice lokalne samouprave za obezbeđivanje i uređenje postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o površini koja se može podvesti pod „javne i druge površine“, jedinica lokalne samouprave odgovarajućom odlukom reguliše postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata, pa bi trebalo postupiti u skladu sa odredbama te Odluke. Ukoliko je reč o površini koja je u privatnom vlasništvu, jedinica lokalne samouprave nema nadležnost za postupanje u tom slučaju.
Član 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje nadležnost jedinice lokalne samouprave za obezbeđivanje i uređenje postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o površini koja se može podvesti pod „javne i druge površine“, jedinica lokalne samouprave odgovarajućom odlukom reguliše postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata, pa bi trebalo postupiti u skladu sa odredbama te Odluke.
Postavljanje oglasnih plakata i panoa nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik republike Srbije“ broj 79/05 i 83/14). Prema članu 25. Zakona o oglašavanju, oglasni pano se može postaviti na javnim površinama na osnovu dozvole nadležnog organa, dok su članom 26. Zakona propisani slučajevi u kojima je dozvoljeno oglašavanje na plakatu postavljenom na javnoj površini. Prema članu 27. Zakona o oglašavanju, na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno korisnika te površine.
Pozivni centar je namenjen za dobijanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.
U zavisnosti od vrste obaveza koje se ne poštuju, možete se obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno nadležnom sudu.
Članom 2. tačka 20. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da je građevinska parcela deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju. Ukoliko u konkretnom slučaju katastarska parcela ne čini građevinsku parcelu, neophodno je formirati parcelu.
Formiranje građevinske parcele definisano je članovima 65 – 67. Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 65. stav 1. Zakona propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje. Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke, a potvrđuje ga organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove urbanizma, u roku od 10 dana.
Ispravku svih tehničkih grešaka treba vršiti po službenoj dužnosti, saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno nema potreba da se u tom cilju vodi poseban sudski postupak (izuzev u situaciji kada je neko pravo prethodno pogrešno utvrđeno).
Citiranom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da je neophodno izvršiti prenamenu zemljišta kod izgradnje elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacione mreže i uređaja na poljoprivrednom zemljištu, iz čega se može zaključiti da je dovoljno samo prethodno pribaviti saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Pribavljanje svih mišljenja i uslova u postupku objedinjene procedure je obaveza nadležnog organa.