Oblast: Ostalo

Članom 106. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, u slučaju kada vlasnici postojećih objekata ili zemljišta ne postignu saglasnost u vezi sa parcelacijom zemljišta, zainteresovano lice može pokrenuti postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice kod nadležnog suda. U istom stavu propisano je da se u tom slučaju parcelacija sprovodi pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra na osnovu pravnosnažne sudske odluke.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pravnosnažna sudska odluka predstavlja osnov za sprovođenje parcelacije pred organom nadležnim za poslove državnog premera i katastra, te nije potrebno sprovoditi nikakve dodatne aktivnosti, što podrazumeva da nije potrebno ni pribavljati potvrdu projekta parcelacije od strane organa nadležnog za poslove urbanizma.

Članom 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da su zajednički delovi zgrade oni delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, u koje, između ostalog, spadaju i strehe.

Članom 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, pri čemu u tom slučaju skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova, saglasno članu 44. stav 1. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, za preduzimanje radova na zajedničkim delovima zgrade (streha) neophodno je pribaviti odluku skupštine stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova.

Članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da  preduzetnik jeste poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Imajuć u vidu citirane odredbe Zakona o privrednim društvima, mišljenja smo da nema potrebe za zaključenjem posebnog ugovora „sa samim sobom“, jer forma preduzetnika podrazumeva samo da određeno fizičko lice obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i da je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Shodno tome, mišljenja smo da bi nadležni organ, ukoliko bi uz zahtev bila priložena sva propisana dokumentacija, u aktu kojim se odobrava izvođenje radova svakako naveo odgovarajuće fizičko lice kao investitora.  

proizlazi da preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, te da za obavljanje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Shodno tome, građevinska dozvola može biti izdata fizičkom ili pravnom licu kao investitoru, odnosno da preduzetnik  ne može biti investitor, već to može biti samo fizičko lice.

Izdavanje privremene građevinske dozvole regulisano je odredbama člana 147. Zakona o planiranju i izgradnji. Objekat koji ste opisali u Vašem pitanju nije obuhvaćen članom 147. Zakona, pa građevinska dozvola koja bi eventualno bila izdata ne bi bila privremenog karaktera.

Pitanje u vezi sa registracijom poljoprivrednog gazdinstva nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 42. stav 1. tačka 12) istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, u skladu sa članom 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članovi skupštine stambene zajednice koji nisu glasali za odluku za koju je pribavljena zakonom propisana većina glasova imaju obavezu da se ponašaju na način kojim se ne sprečava realizacije donete odluke.

Postavljanje oglasnih panoa (bilborda) nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o oglašavanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 6/2016).

Članom 41. stav 1. Zakona o oglašavanju propisano je da se na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravljaju ili su ovlašćeni da određuju način upravljanja u skladu sa posebnim propisima, oglasni pano se može postaviti samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa. Nadležni organ donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisuje konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama, a bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa uključujući način određivanja naknade za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o oglašavanju, u cilju detaljnijeg informisanja u vezi sa postavljanjem reklamnog panoa (bilborda), potrebno je izvršiti uvid u akt   nadležnog organa jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog bilborda.

Članom 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište može se vršiti samo za cele katastarske parcele, a ne i za njene delove.

Pojam investitora definisan je članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.

Pojam finansijera definisan je članom 2. tačka 43) Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih Zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su Zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Investitor ima pravo da izvodi radove isključivo na zemljištu na kome ima odgovarajuće pravo, što podrazumeva pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Izgradnja, odnosno izvođenje radova na zemljištu na kome investitor nema odgovarajuće pravo nije dozvoljeno.

Članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US RS i 83/15) propisano je da vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o hipoteci, ukoliko vlasnik hipotekovane nepokretnosti ima nameru da investira izvođenje nekih od radova koji su obuhvaćeni članom 17. stav 1. Zakona o hipoteci, u obavezi je da prethodno pribavi pisanu saglasnost hipotekarnog poverioca.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne  objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta.

Promena namene obradivog poljoprivrednog zemljišta regulisana je odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu poljoprivrede. Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

• dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;
• dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;
• projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. tačka 2. Zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada, i to jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) Zakona.