Oblast: Ostalo

Članom 9. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je raspolaganje zajedničkim delovima zgrade prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova odlučuju u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na rad i odlučivanje stambene zajednice.

Saglasno članu 43. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, vlasnik posebnog dela zgrade  ima jedan glas u skupštini stambene zajednice, a u slučaju da je jedno lice istovremeno vlasnik više posebnih delova zgrade, to lice ima onoliko glasova u skupštini stambene zajednice koliko ima posebnih delova u vlasništvu. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko skupština stambene zajednice donese odluku o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade propisanom većinom glasova, vlasnici posebnih delova zgrade koji se protive takvoj odluci nemaju osnov da spreče njenu realizaciju.

Članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Ova zakonska odredba je imperativnog karaktera i vlasnici posebnih delova zgrade ne mogu samovoljno predvideti drugačiji svojinski režim nad zemljištem na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištem koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Ukoliko je investitor pribavio svu propisanu dokumentaciju potrebnu za izgradnju objekta, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ne postoji osnov po kom bi se mogla osporiti izgradnja predmetnog objekta.

Kada je reč o zaštiti od buke, predmetna materija regulisana je odredbama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009 i 88/2010), dok su indikatori buke u životnoj sredini, granične vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi propisani Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 75/2010).

Predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji je izgradnja objekata. Članom 2. tačka 22) Zakona propisano je da objekat, u smislu Zakona, jeste građevina spojena sa tlom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja kućice na drvetu nije predmet regulisanja tog Zakona.

Zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.) predstavljaju zajednički deo zgrade, saglasno članu 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 42. stav 1. tačka 8) istog Zakona regulisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade. Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana Zakona regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Pribavljanje saglasnosti lica koji su suvlasnici na objektu ne kome je planirano izvođenje radova regulisano je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koje ste i citirali u Vašem pitanju. Shodno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, uz zahtev za izvođenje radova na zajedničkim delovima stambene zgrade prilaže se saglasnost koju čini većina glasova prisutnih članova skupštine stambene zajednice. Ukoliko uz zahtev bude priložena predmetna saglasnost, ispunjeni su zakonski uslovi u pogledu načina dokazivanja odgovarajućeg prava na zemljištu.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije predviđen popust za lica sa invaliditetom u postupku za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata.

Članom 97.st.10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u tom slučaju bila reč o korišćenju zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, za postavljanje stubića je neophodno izdejstvovati odgovarajuću odluku skupštine stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa, u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) i članom 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. 

Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Kada je reč o eventualnoj rezervaciji parking mesta na javnoj povrini namenjenoj za parkiranje, za dobijanje dodatnih informacija možete se obratiti javnom preduzeću u Vašem gradu/opštini kome je poverena komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima.

Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na objektu koji je u vlasništvu jednog lica (odnosno na kome ne postoji suvlasništvo), nije potrebna saglasnost suvlasnika zemljišta. Ukoliko na predmetnom objektu postoji suvlasništvo, neophodno je priložiti saglasnost onih lica koja su suvlasnici na predmetnom objektu, overenu u skladu sa propisom kojim se reguliše overa potpisa.

Članom 13. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

S obzirom na činjenicu da niste imalac odgovarajućeg prava na predmetnom zemljištu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da se predmetni zid „legalizuje“.