Oblast: Ostalo

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih objekata može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

U stavu 2. istog člana propisano je da se za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv i 20/04 kv, merno-regulacionih stanica za gas kod potrošača, elektrodistributivnih, elektroprenosnih, anemometorskih i meteoroloških stubova, kao i stubova elektronskih komunikacija ne primenjuju odredbe o formiranju građevinske parcele propisane Zakonom.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u slučaju izgradnje, odnosno postavljanja stubne transformatorske stanica 10/04 kv i 20/04 kv nije potrebno formirati građevinsku parcelu za predmetno zemljište.

Odredbama člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, za sledeće objekte: linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti i komunikacione mreže i uređaji.

Shodno citiranim odredbama Zakona, postoji mogućnost izgradnje navedenih objekata i na poljoprivrednom zemljištu, ali samo uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom, niti je navedeno regulisano Zakonom o planiranju izgradnji.

Članom 97.st.7. ovog zakona propisano je da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave. Ne mogu se predvideti umanjenja iznosa doprinosa za objekte stanogradnje, osim po osnovu propisanom u stavu 5. ovog člana, kao i za objekte socijalnog stanovanja kod kojih je investitor Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Prema tome, potrebno je napraviti uvid u Odluku o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave.

Članom 171. stav 1. i 2. Zakona o planiranju I izgradnji propisano je da se rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu Zakona, izvršava republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinske inspekcije, a organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvršenje.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja dozvole za planirano snimanje, možete se obratiti nekom od organa nadležnih za poslove građevinske inspekcije (republički, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave).

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Naime, u članu 42. stav 1. tačka 8) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade, dok je članom 44. stav 1. Zakona regulisano da skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju. Upravnik stambene zajednice organizuje izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom održavanja i kontroliše da li se ovi radovi izvode, saglasno članu 50. tačka 11. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Iz citiranih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada proizlazi da je za donošenje odluke o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade neophodno da se o tome izjasni skupština stambene zajednice, i to većinom glasova prisutnih članova.

Skrećemo pažnju da je članom 12. stav 1. tačka 2) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano da vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se uređuje pravo svojine, ima pravo i da izvrši popravku ili druge radove na zajedničkim delovima zgrade koja je neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja štete na posebnom delu koji mu pripada ako to blagovremeno ne učini lice koje je dužno da izvrši popravku.

Članom 211. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Članom 209. st.1.tač.5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti  za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne sačini program i ne sprovede izvršenje uklanjanja objekta (član 171).  Za ponovljeni prekršaj učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 5) ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Sva zakonska i podzakonska akta možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji Propisi.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o privrednim društvima.

Naime, članom 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima definisano je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. U članu 8. stav 1. istog Zakona propisano je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Iz citiranih odredbi Zakona o privrednim društvima proizlazi da preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, te da za obavljanje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Shodno tome, građevinska dozvola može biti izdata fizičkom ili pravnom licu kao investitoru, a sva imovina koju fizičko lice – preduzetnik stekne u vezi sa obavljanjem delatnosti predstavlja jedinstvenu celinu sa ostatkom imovine tog fizičkog lica.

Ukoliko se radi o kompleksu objekata koji služe hemijskoj industriji u tom slučaju, bez obzira da li se radi o izgradnji postrojenja za hemijske postupke  ili pomoćnih objekata koji služe hemijskoj delatnosti (što bi se odnosilo na skladište koje pominjete u svom pitanju) za izdavanje građevinske dozvole kao i za promenu namene ovih objekata obzirom da su svi objekti u istom kompleksu, shodno čl. 133 Zakona o planiranu i izgradnji nadležno je Ministarstvo.  

Predlažemo da u ovakvoj situaciji pokrenete pred sudom opšte nadležnosti vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza u kom postupku ukoliko za to budu ispunjeni uslovi sud  može sastaviti zapisnik radi obezbeđenja dokaza  na osnovu veštačenja ovlašćenog sudskog veštaka kojim se utvrđuje da su predmetni radovi nužni radi otklanjanja odnosno sprečavanja dalje štete po stan čiji ste vi vlasnik.

Ne.