Oblast: Ostalo

Članom 69. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, između ostalog, za građenje, odnosno postavljanje komunikacionih mreža i uređaja može formirati građevinska parcela koja odstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu. U stavu 3. istog člana propisano je da se za objekte iz stava 1, koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnih delova, građevinska parcela formira za nadzemne delove tih objekata, dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebna građevinska parcela.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. tog člana i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tom slučaju, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da u slučaju izgradnje podzemne komunikacione mreže nije potrebno dostavljati dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnou tog Zakona, već Zakona o državnom premeru i katastru.

Naime, članom 114. stav 1. tačka 2) Zakona o državnom premeru i katastru propisano je da se promenom u postupku održavanja nepokretnosti, između ostalog, smatra i promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale uklanjanjem objekta. Zahtev za provođenje promene može da podnese samo imalac prava na nepokretnosti, u skladu sa članom 117. stav 1. Zakona (u roku od 30 dana od nastanka promene). Uz zahtev se dostavlja i isprava za upis koja je osnov za upis promene, odnosno isprave na osnovu kojih se mogu utvrditi nastale promene na nepokretnostima.  

Mišljenja smo da u situaciji koju ste opisali u Vašem pitanju postoji osnov za podnošenje krivične prijave saglasno članu 219a Krivičnog zakonika, kao i za podnošenje prijave za privredni prestup, odnosno prekršaj saglasno članovima 202. i 203. ili 208. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe smo mišljenja da se odredbe člana 203. stav 1. tačka 1) i člana 208a stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji ne mogu analogno primeniti na izvođenje radova bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Zakon o stanovanju ne reguliše pitanje pravnog statusa zgrade u kojoj se nalazi stan koji je predmet otkupa tako da su veoma česte situacije u praksi da su otkupljeni stanovi u zgradama koje nemaju upotrebnu dozvolu. Kako je po zaključenom ugovoru o otkupu stana pribavljena i građevinska dozvola za nadogradnju iste zgrade oblik objekta je izmenjen i u tom slučaju treba da razmotrite mogućnost ili ozakonjenja zgrade kao celine ili mogućnost pribavljanja upotrebne dozvole za deo zgrade ili za celu zgradu.

Objekti koje ste naveli u Vašem pitanju ne spadaju u objekte infrastrukture, pa samim tim ni u objekte komunalne infrastrukture, što znači da se na njih ne primenjuju odredbe člana 135. stav 5, kao ni člana 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nije istekao rok za ozakonjenje obejakat već se verovatno radi o završetku postupka popisa besrpavno sagrađenih objekata koje bila dužna da sprovede nadležna građevinska inspekcija.

Ukoliko zgrada u kojoj se nalazi vaš stan nije izgrađena u skladu sa zakonom - bez građevinske dozvole je ili je odstupljeno od izdate građevinske dozvole u toku izgradnje, potrebno je proveriti da li se i ovaj objekat nalazi na spisku građevinske inspekcije a potom sa organom nadležnim za ozakonjenje objekata utvrditi da li je moguće pokrenuti odnosno dopuniti zahtev potrebnom dokumemntacijom za ozakonjenje.

Da li je za taj objekat izdata građevinska dozvola proveriti u opštinskoj/gradskoj arhivi odnosno u istorijskom arhivu.

Predlažemo da u ovakvoj situaciji pokrenete pred sudom opšte nadležnosti vanparnični postupak radi obezbeđenja dokaza u kom postupku ukoliko za to budu ispunjeni uslovi sud  može sastaviti zapisnik radi obezbeđenja dokaza  na osnovu veštačenja ovlašćenog sudskog veštaka kojim se utvrđuje da su predmetni radovi nužni radi otklanjanja odnosno sprečavanja dalje štete po stan čiji ste vi vlasnik.

Ne možete pristupiti izvođenju bilo kakvih radova na zajedničkim delovima zgrade bez saglasnosti vlasnika posebnih delova te zgrade obzirom da je i fasada zajendički deo zgrade u susvojini svih vlansika posebnih delova. Iz tih razloga potrebno je da se obratite stambenoj zajednici zahtevom za davanje saglasnosti za sanaciju dela postojeće fasade. Nakon pribavljanja saglasnosti vlasnika stanova, potrebno je obratiti se  sa detaljnim informacijama o vrsti radova čije se izvođenje planira kako bi se utvrdilo da li se radi o radovima za koje je potrebno ili nije potrebno izdavanje akta o odobrenju izvođenja tih radova. 

U ovakvim situacijama, obzirom da nije sporna saglasnost ostalih suvlansika, je po investitora najbolje rešenje da se po sprovođenju Projekta parcelacije u Katastru zaključi ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice izmedju upisanih suvlasnika a potom izvrši upis prava svojine sa udelom 1/1 na vaše ime u Katastru kako biste bez daljih problema mogli da pribavite rešenje o građevinsoj dozvoli na svoje ime.

Do zaključenja tog ugovora i upisa u Katastru na vaše ime, možete podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova (obzirom da u tom postupku nije potrebno dostavljati dokaze o rešenih imovinsim odnosima) ali tek nakon provođenja Projekta parcelacije u Katastru jer će tada u Katastru zaživeti novoformirana kat. parcela.