Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji izričito propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata za dokaz o odgovarajućem pravu, između ostalog, smatraju i ugovor o pravu službenosti, odnosno ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U tom stavu je izričito popisano da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, nakon izgradnje takvog objekta, u Katastar upisuje pravo svojine na tom objektu, a istovremeno u teretni list koji se vodi za predmetnu parcelu i ugovor, odnosno saglasnost vlasnika u vezi sa izgradnjom tog objekta.

Iz navedenog je nesporno da je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno korisnikom parcele, čije je pravo svojine, odnosno korišćenja upisano u Katastar, odnosno saglasnost tog lica, te da je to dovoljan dokaz o zasnivanju odgovarajućeg prava na zemljištu. Dakle, takav ugovor, odnosno saglasnost ne treba prethodno da bude upisan u teretnom listu nepokretnosti za predmetnu parcelu.

Imajući u vidu da član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, jasno je da je pravo investitora da pravo službenosti zasnovano ugovorom, odnosno pravo zakupa može prethodno upisati u Katastar, u kom slučaju nije obavezan da dostavi ugovor, odnosno saglasnost koja je bila pravni osnov za takav upis.

Zakon o planiranju i izgradnji ne propisuje rok važenja saglasnosti vlasnika posebnih delova stambene zgrade.

Ne.

Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Pravo korišćenje ne predstavlja pravni osnov za rešenje o odobrenju radova po čl 145. Zakona o planrianju i izgradnji, odnosno rešenje o građevinskoj dozvoli.

Potrebno je izvršiti pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine.

Saglasnost suvlasnika je potrebna ukoliko ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica, a ukoliko gradite ili izvodite radove na zemljištu ili objektu koje se nalazi u vašem vlasništvu smatramo da vam nije potrebna saglasnost suseda.

Saglasno članu 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se ukoliko je takva promena predviđena planskim dokumentom. Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište vrši se za sve parcele za koje je takva promena predviđena planskim dokumentom.

Dokumentacija potrebna za izdavanje građevinske dozvole definisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst navedenih propisa možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, posredstvom Centralnog informacionog sistema, popunjavanjem odgovarajućeg zahteva.

Link za pristup sistemu: https://ceop.apr.gov.rs

Članom 135. stav 1. Zakona o planirawu i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu i ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, pri čemu se pod odgovarajućim pravom na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika, nije potrebno dostavljati dokaz o pravu svojine na zemljištu, odnosno objektu, ukoliko je to pravo evidentirano u katastru nepokretnosti.

U skladu sa članom 3. stav 2. i 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, sva akta koja podnosilac zahteva dostavlja u objedinjenoj proceduri, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom, izuzev tehničke dokumentacije, koja se osim u pdf formatu dostavlja i u dwg ili dwf formatu, bez obaveze digitalnog potpisivanja.

Projekat za građevinsku dozvolu mora da sadrži sve elemente propisane Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Ugovori sa imaocima javnih ovlašćenja se zaključuju ukoliko je takva obaveza predviđena lokacijskim uslovima.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilažu se lokacijski uslovi (odnosno lokacijska dozvola).

Sadržina izvoda iz projekta propisana je članom 33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs, u okviru sekcije „Propisi“.

Plaćanje propisanih taksi i naknada može se izvršiti neposredno u pošti ili banci, kao i elektronski. Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priloži dokaz o izvršenoj uplati (bez obzira na način na koji je uplata izvršena), potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Član 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji, zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa Zakonom, zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisani članom 69. ovog zakona.

Član 69. stav 8. Zakona propisuje da se za infrastrukturne objekte koji se grade po osnovu zasnivanja prava službenosti, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno zakupu zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

član 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisuje da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Iz navedenog proizlazi da se navedena saglasnost ne pribavlja u okviru objedinjene procedure, već da je investitor dužan da saglasnost za izgradnju te infrastrukture pribavi od vlasnika, odnosno korisnika te parcele, pre pokretanja procedure za izdavanje građevinske dozvole, u direktnoj komunikaciji sa tim licem, osim u sledećeim situacijama:

1) za izgradnju podzemnih delova linijskih infrastrukturnih objekata, odnosno podzemnih delove komunalne infrastrukture, za parcele na kojima nisu ulazna i izlazna mesta te infrastrukture (član. 69. stav 10. Zakona);

2) za izgradnju visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, za parcele na kojima se ne postavljaju stubovi, odnosno objekti (član. 69. stav 10. Zakona);

3) Za izgradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, (član 135. stav 5. Zakona);

4) u drugim slučajevima u kojima je pravo građenja uspostavljeno zakonom, bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele.

Članom 20. stav 2. Uredbe o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, način i postupak razmene nepokretnosti izričito je propisano da o raspolaganju građevinskim zemljištem iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana na predlog Direkcije, odlučuje Vlada. Shodno tome, i u ovom slučaju o raspolaganju građevinskim zemljištem odlučuje Vlada Republike Srbije, dok sam postupak sprovodi nadležni organ autonomne pokrajine.

Citiranom odredbom Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da je neophodno izvršiti prenamenu zemljišta kod izgradnje elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacione mreže i uređaja na poljoprivrednom zemljištu, iz čega se može zaključiti da je dovoljno samo prethodno pribaviti saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

 Pribavljanje svih mišljenja i uslova u postupku objedinjene procedure je obaveza nadležnog organa.

Kao dokaz o odgovarajućem pravu za izvođenje radova u konkretnom slučaju može se priložiti overena saglasnost ostalih vlasnika.

Shodno čl.135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.