Oblast: Imovinsko-pravni odnosi
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Shodno čl.9. Uredbe o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, način i postupak razmene nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br.61/2015), jedinice lokalne samouprave koje na svojoj teritoriji imaju više od 100.000 stanovnika, mogu otuđiti građevinsko zemljište u industrijskim zonama po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, za izgradnju objekata iz člana 7. stav 1 tačka 1) ove uredbe, kao i objekata za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti predmet međunarodne trgovine.
Shodno navedenom članu, samo jedinice koje imaju veći broj stanovnika od 100.000. stanovnika, mogu otuđiti građevinsko zemljište u industrijskim zonama po ceni koja je manja od tržišne cene ili otuđiti građevinsko zemljište bez naknade, za izgradnju objekata iz člana 7. stav 1 tačka 1) ove uredbe, kao i objekata za obavljanje usluga u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija koje mogu biti predmet međunarodne trgovine.
Da, potrebno je sprovesti postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u pomenutom slučaju.
U skladu sa čl. 105. Stav 2. Zakona, da bi vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stekao pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, sprovodi se postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, kojim zemljište za redovnu upotrebu, odnosno zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu - postaje katastarska parcela, shodno čl.70 stav 1.
Po sprovedenom postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, shodno čl.70. stav 9.
U skladu sa čl.70. stav 11. rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava korišćenja, odnosno prava svojine dotadašnjeg korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.
Odnosno, shodno članu 105. stav 4-6:
Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.
Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom.
Shodno čl.102. stav 9. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe stava 1. ovog člana („Pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade.“) ne primenjuju se na lica, nosioce prava korišćenja na građevinskom zemljištu, koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike.
Shodno navedenom, pravo korišćenja na građevinskom zemljištu se u slučaju lica, nosioca prava korišćenja na građevinskom zemljištu koja su privredna društa odnosno pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje izvršni postupak, pretvara u pravo svojine sa naknadom.
Shodno čl. 2. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/2015), lica koja su bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici u statusnom smislu imaju pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu (u daljem tekstu: konverzija).
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se uz naknadu, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Naknada za konverziju predstavlja tržišnu vrednost tog zemljišta u momentu podnošenja zahteva za konverziju, u skladu sa ovim zakonom.
Da, popis katastarskih parcela mora biti izdat od strane Službe za katastar nepokretnosti.
Što se tiče načina izdavanja i naplaćivanja ove usluge, to vrši Služba katastra na obrascima koji su predviđeni za tu namenu, a naplata se vrši u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama.
Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.
U slučaju ispravke granica susednih katastarskih parcela, nije relevantno u čijoj su svojini susedne parcele.
Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.
Preparcelacija je postupak obrazovanja jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela, u skladu sa postupkom propisanim članovima 65-67. Zakona o planiranju i izgradnji.
Shodno čl.68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.
Shodno navedenom, s obzirom da nije napomenuto, mišljenja smo da, u slučaju ispravke granice susednih katastarskih parcela, na katastarskim parcelama ne mora biti isto lice vlasnik.
Takođe, shodno čl.68. stav 3. ovog zakona, pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko-pravne odnose.
Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.
Shodno navedenom, ukoliko je reč o obrazovanju građevinske parcele od većeg broja katastarskih parcela, vrši se izrada projekta preparcelacije.
Shodno čl. 65 i 66. Zakon o planiranju i izgradnji, izrada projekta parcelacije/preparcelacije je obavezna.
Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona.
Shodno čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.