Oblast: Imovinsko-pravni odnosi
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu
Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. U skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. Istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se predmetni radovi izvode samo u gabaritima objekta, za njihovo izvođenje je dovoljno pribaviti saglasnost vlasnika posebnih delova objekta (zgrade), u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Ukoliko se radovi izvode i na zemljištu koje je van gabarita objekta, neophodno je pribaviti saglasnost i vlasnika tog zemljišta.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da pravo korišćenja na građevinskom zemljištu javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija predstavlja odgovarajuće pravo na zemljištu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona.
Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gradskom građevinskom zemljištu i ukoliko su ispunjeni ostali uslovi propisani članom 79. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoji prepreka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, bez obzira na način korišćenja predmetnog zekljišta.
Članom 70. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa tim zakonom.
Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da zemljište koje nije građevinsko bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu.
Ukazujemo i na odredbe člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se na poljoprivrednom zemljištu mogu graditi isključivo linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.
Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.
Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisan je u postupak za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata. „Uzurpiranje“, odnosno protivpravno prisvajanje izgrađenog zemljišta koje pripada zgradi nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (kao ni podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona), već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
U skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, i to običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. istog Zakona.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica .
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje radova na objektu, odnosno delu objekta koji je u vlasništvu više lica, neophodna je saglasnost suvlasnika. Posebni, odnosno zajednički delovi zgrade definisani su odgovarajućim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (član 3. stav 2. tačka 8) i član 3. stav 2. tačka 16) Zakona). Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Na posebnom delu zgrade može postojati isključiva svojina jednog lica, susvojina ili zajednička svojina u skladu sa zakonom, dok nad zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi.
Ukoliko su predmetni radovi planirani na zajedničkom delu zgrade, za donošenje odluke o preduzimanju tih radova potrebna je većina glasova prisutnih članova stambene zajednice koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.
Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko bi se planirani radovi izvodili isključivo na objektu, nije potrebno dostavljati dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja građevinske dozvole za izgradnju objekta na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica neophodno je pribaviti overenu saglasnost svih suvlasnika na tom zemljištu.