Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica, neophodno je pribaviti saglasnost suvlasnika tog zemljišta.

Telekomunikacioni kablovi spadaju u grupu objekata iz člana 69. ZPI, stav 1. - elektronski objekti, odnosno komunikacione mreže i uređaja, te u skladu sa istim članom, za te objekte, u postupku pribavljanja građevinske dozvole:

• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za objekte za nadzemne delove objekata iz člana 69. stav Zakona (glavni objekat, ulazna i izlazna mesta, reviziona okna i sl.), a nadležni organ pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, samo u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje postoji obaveza formiranja građevinske parcele (posebna građevinska parcela se ne formira za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, u trasi koridora)
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele za podzemne delove objekata iz člana 69. stav 1. Zakona, s obzirom na to da je pravo građenja bez obaveze prethodnog uređenja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnikom parcele uspostavljeno Zakonom, te nadležni organ ne pribavlja izvod iz lista nepokretnosti za te parcele;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima susednog i okolnog zemljišta radi prolaza i prevoza radi izvođenja radova u toku izgradnje, s obzirom na to da je to pravo uspostavljeno Zakonom;
• ne postoji obaveza dostavljanja dokaza o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima i držaocima zemljišta preko koga je omogućen pristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije, u slučaju kada se taj pristup odnosi na objekte za koje ne postoji obaveza formiranja građevinske parcele.

Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. člana 69. ZPI ima pravo prolaza i provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak i na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkom.

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetani pristup gradilištu i trpe izvođenje radova za potrebe izgradnje objekta ili uređaja iz stava 1. ovog člana.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom i vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako ne bude postignut sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se overena saglasnost tih lica.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za utvrđivanje posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu u postupku izdavanja građevinske dozvole, relevantna je saglasnost suvlasnika u momentu podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Eventualna saglasnost ranijih suvlasnika na zemljištu ne predstavlja dokaz o odgovarajućem pravu u smislu odredaba člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na takvom objektu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno definiciji iz člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, tavanski prostor predstavlja zajednički deo zgrade. Članom 9. stav 1. istog Zakona propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. U članu 44. stav 2. Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna parcela u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na zemljištu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika. Kada je reč o radovima na objektu (tavan), ukoliko je isti u Vašem isključivom vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica, dok je u suprotnom predmetna saglasnost neophodna.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji, između ostalog, ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Izuzetak od pravila koje se odnosi na dostavljanje dokaza o odgovarajućem pravu propisan je u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji, i to za građenje, odnosno postavljanje linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna za izvođenje radova bez građevinske dozvole, ali ne i za izvođenje radova bez rešenja o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana naknada štete zbog eventualnog protivzkonitog postupanja državnog organa.

O zakonitosti konačnog upravnog akta (rešenja protiv kojeg ne može da se izjavi žalba) odlučuje Upravni sud u upravnom sporu.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može, umesto propisanih dokaza, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Saglasno citiranoj odredbi Zakona, za izvođenje navedenih radova, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto propisanih dokaza može se dostaviti saglasnost isključivo vlasnika, odnosno korisnika zemljišta evidentiranih u evidenciji katastra nepokretnosti.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Kada je reč o granicama ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure, iste su propisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, što podrazumeva:

• nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;
• da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;
• da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;
• da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na Zakona;
• da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;
• da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi, nadležni organ izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, zabeležba o sudskom sporu koji je u toku u vezi sa zemljištem na kome je planirano izvođenje predmetnih radova nije relevantna u postupku izdavanja građevinske dozvole, pri čemu od ishoda sudskog postupka zavisi da li će treća lica imati eventualnu mogućnost da ostvaruju prava koja proizlaze iz pravosnažne sudske presude koja bude biladoneta.