Oblast: Imovinsko-pravni odnosi

Iz vašeg pitnaja ne može se zaključiti da li upisani nosilac prava korišćenja ima ili nema obavezu plaćanja naknade za konverziju prava korišćenja u pravo svojine. Ukoliko je osnov upisa prava korišćenja bilo rešenje i ugovor o davanju na korišćenje koji je u ranijem periodu doneto od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave ili je zemljište stečeno u postupku privatizacije, izvršnom ili stečajnom postupku, u tom slučaju primenjuju se odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja na građevinskom zemljiptu u pravo svojine uz naknadu, i taj postupak se vodi pred nadležnom imovinskopravnom službom koja u tom postupku u skladu sa ovim zakonom utvrđuje visinu naknade za konverziju. Ukoliko je pravo korišćenja upisano po drugom osnovu (npr. po osnovu odluke o određivanju gržđevinskog zemljišta a kupljeno je ili na drugi način stečeno pre stupanja na snagu te odluke ili je zemljište stečeno nasleđem na osnovu neprekinutog pravvnog kontinuiteta i bez učešća nadležnog organa u vezi dodele na korišćenje tog zemljištai sl.) u tom slučaju potrebno je da podnesete zahtev za konverziju Republičkom geodetskom zavodu - nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i u ovom postupku osim republičke takse od 300,00 din. nije potrebno patiti nikakvu drugu taksu ili naknadu. Predlažemo da se pre podnošenja zahteva Katastru u nadležnoj imovinskoj službi informišete da li predmetno zemljište podleže ili ne podleže plaćanju naknade za konverziju po Zakonu o pretvaranju prava korišćenja građevinsog zemljišta u pravo svojine uz naknadu. 

Konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez nakande, vrši se u Republičkom geodetskom zavodu - nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti samo ukoliko se ne radi o slučajeivma za koje je Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Ukoliko se radi o konverziji uz naknadu, organ nadležan za vođenje tog postupka i donošenja rešenja o konverziji je imovinskopravna služba. Identifikaciju da li se radi ili se ne radi o konverziji uz naknadu dužna je da izvrši ta služba. Što se tiče ranije izdate građevinske dozvole ona je prestala da važi i po izvršenoj konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, možete podneti zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole kroz elektronski sistem CEOP. Pravo korišćenja građevinskog zemljišta nije podobno pravo za izdavanje građevinske dozvole već samo pravo svojine. 

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Ukoliko investitor ima neko od navedenih prava na zemljištu, odnosno objektu na kome je planirano izvođenje radova, ispunjeni su Zakonom propisani uslovi po pitanju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. U tom slučaju, ne postoje prepreke za izdavanje građevinske dozvole, pod uslovom da investitor uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priloži svu dokumentaciju propisanu članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/2014) izvršena je izmena ranije važećih članova 82 – 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS i 98/2013 - Odluka US RS). Izmenama članova postojećeg propisa vrši se promena njihove sadržine, pri čemu osnovni Zakon nastavlja da važi (u delu u kome nije izmenjen). Ukoliko se želi postići da se važenje izmenjenih odredaba Zakona „veže“ za datum stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, to mora biti izričito navedeno u tekstu izmena i dopuna Zakona.

Imajući u vidu činjenicu da u konkretnom slučaju važenje izmenjenog člana 103. Zakona o planiranju i izgradnji nije posebno propisano, ne primenjuje se poseban rok, pa se pod ugovorima o zakupu radi izgradnje zaključenim u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji smatraju ugovori zaključeni pre 11. septembra 2009. godine.

Svaki nadležni organ je odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima. U tom smislu, mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje u vezi sa postupanjem u konkretnom slučaju, nije pravno obavezujuće.

U skladu sa stavom 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se,  za objekte iz st. 1. i 2. istog člana, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

S obzirom da mala solarna elektrana predstavlja elektroenergetski objekat, koji je obuhvaćen stavom 1. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe stava 8. u pogledu dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima odnose se i na takav objekat, bez obzira da li je vlasnik zemljišta u privatnoj svojini fizičko  ili pravno lice. Ukoliko su vlasnik, odnosno vlasnici objekta koji je predmet zakupa i zemljišta isti, može se smatrati da je ugovor o zakupu objekta sa vlasnikom, odnosno vlasnicima objekta u privatnoj svojini, radi izgradnje male solarne elektrane na krovu objekta, validan dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, u postupku izdavanja građevinske dozvole. Imajući u vidu da kroz katastar nepokretnosti u određenom broju slučajeva nije sprovedeno pretvaranje prava korišćenja u pravo vlasništva koje je utvrđeno članom 104. Zakona o planiranju i izgradnji, i u takvim slučajevima je dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, jer su oni po sili zakona postali vlasnici zemljišta.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje objekata komunalne infrastrukture, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju trafo stanice može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti.

Nekategorisani putevi predstavljaju objekte komunalne infrastrukture u smislu člana 2. tačka 27) Zakona o planiranju izgradnji, s obzirom na to da je reč o objektima infrastrukture za koje rešenje za izvođenje radova,
odnosno građevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave.
Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može, umesto propisanih dokaza iz tog člana i drugih dokaza propisanih Zakonom, dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je za izvođenje radova opisanih u Vašem pitanju, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, moguće dostaviti popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.

Prilikom dostavljanja projekta parcelacije, odnosno projekta preparcelacije, organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove urbanizma (na potvrđivanje), nije potrebno prilagati dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima. Dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima prilaže se tek prilikom podnošenja zahteva za provođenje parcelacije organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u skladu sa čl.46. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 46. stavom 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju. Članom 46.stavom 2. ovog zakona regulisano je da se uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Saglasno članu 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji, na zemljištu iznad podzemnih delova linijskih infrastrukturnih objekata, komunalne infrastrukture, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili komunikacionih mreža i uređaja, kao i na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Napominjemo da je namena Pozivnog centra pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji, ali da Pozivni centar nije nadležan za davanje tumačenja odredaba Zakona.