Oblast: Sva pitanja
Na ovoj stranici možete pronaći odgovore na neka od do sada postavljenih pitanja u vezi sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pitanja i odgovori su sistematizovani prema redosledu podnaslova iz Zakona. Omogućeno je i vršenje pretrage pitanja i odgovora po ključnim rečima. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja.
Pitanja i odgovore po oblastima u PDF formatu možete preuzeti na sledećoj stranici: PDF-ovi po oblastima.
Članom 31. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se prijava radova vrši u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom.
Iz citiranih odredaba Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da se, za radove koje se izvode u skladu sa članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, ne vrši prijava radova.
Ukoliko svi radovi čije izvođenje planirate predstavljaju tekuće održavanje, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Shodno tome, nije potrebno ni vršiti prijavu radova.
Radovi na tekućem održavanju definisani su članom 2. tačka 36a) Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Ukoliko je za neke od planiranih radova potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova u skladu sa članom 145. Zakona, prijava radova je moguća tek nakon dobijanja odgovarajućeg akta kojim se odobrava njihovo izvođenje.
Shodno odredbama člana 32. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nadležni organ je prilikom provere formalnih uslova bio dužan da odbaci prijavu i obavesti podnosioca da nisu ispunjeni uslovi za privaju radova, odnosno izvođenje radova, a shodno odredbama propisanim članom 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
U neobičnoj situaciji u kojoj se nalazi Vaš nepotpun zahtev, a koju ste opisali u Vašem pitanju, mišljenja smo da je jedini način da nam dostavite potpisanu verziju tipskog ugovra za izgradnju priključka, koju će onda tehnička služba pokušati vanredno da ubaci u predmet. Molimo Vas da nam prilikom dostave tipskog ugovora navedete i broj Vašeg predmeta.
Pitanje pribvljanja potrebne saglasnosti za dogradnju zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
Kada je reč o dokumentaciji koju je potrebno pribaviti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji u cilju dogradnje, za izvođenje predmetnih radova neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Članom 138a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona. U članu 142. stav 1. istog Zakona propisano je da, ukoliko u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je do izmene građevinske dozvole došlo usled nastanka izmena u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, investitor je u obavezi da ponovo podnese prijavu radova u skladu sa izmenjenom građevinskom dozvolom.
Rok za izdavanje upotrebne dozvole propisan je članom 158. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole (pod uslovom da je zahtev kompletan, odnosno da je uz zahtev priložena sva propisana dokumentacija).
Saglasno članu 53. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, registrator registra objedinjenih procedura dužan je da obezbedi javnu dostupnost podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, kao i objavljivanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole i rešenja iz člana 145. Zakona kroz Centralni informacioni sistem, u roku od tri radna dana od dana njihovog izdavanja. Pretragu objavljenih dokumenata u postupku objedinjene procedure možete izvršiti elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava (CEOP). Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/Publications
Članom 3. stav 8. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da donosilac akata izdatog u objedinjenoj proceduri izdaje klauzulu pravnosnažnosti tog akta u formi potvrde sastavljene u skladu sa stavom 2. istog člana, odnosno u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Iz citirane formulacije Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da podnosilac zahteva nije u obavezi da prilaže bilo koji dokument uz zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti akta izdatog u objedinjenoj proceduri.
Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Pribavljanje potrebne saglasnosti za izvođenje radova na dogradnji nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
Ovlašćenja građevinskog inspektora u slučaju kada je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, propisana su članom 176. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da, ukoliko je građenje objekta završeno bez građevinske dozvole, građevinski inspektor je ovlašćen da naredi rešenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela.
Članom 78. stav 2. tačka 3) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano je da tekstualni deo elaborata geodetskog obeležavanja sadrži, između ostalog, saglasnost nadležnog organa da je građevinska parcela u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Ukoliko je nadležni organ utvrdio da deo katastarske parcele ne ispunjava uslov u pogledu planskog dokumenta, spajanje susednih katastarskih parcela nije moguće na način kako je predviđeno elaboratom geodetskih radova.
Imajući to u vidu, spajanje katastarskih parcela u skladu sa čl. 77 – 78. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja moguće je samo ukoliko se iz postupka spajanja izdvoji deo parcele koji nije u skladu sa uslovima utvrđenim u planskom dokumentu. Obrazovanje većeg broja katastarskih parcela na jednoj katastarskoj parceli vrši se u postupku parcelacije.